Janketić kaže da glumcima nisu potrebni kritičari, jer su oni sebi najstroži kritičari i dobro poznaju svoje sopstvene glumačke mane

"Nagrade su potrebne umetnicima da bi se osećali bolje, one deluju lekovito i leče sumnjičavost, rekao je večeras Mihailo Miša Janketić neposredno pre nego što mu je uručena Nagrada "Pavle Vuisić" za životno delo koje dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije.

Umetnici su, a glumci posebno, sumnjičavi ljudi kada se radi o svrsishodnosti posla kojim se bave, kazao je Janketić Tanjugu i potvrdio da ostaje pri toj svojoj od ranije poznatoj tvrdnji da su nagrade potrebne glumcima i da su vrlo prijatne.

"Ta euforičnost koja prati u početku dobitak nagrada polako se pretvara u neko serioznije osećanje, u nešto što je saznanje da su nagrade glumcima potrebne, dodao je Janketić i kazao da se za 55 godina koliko traje ispred kamera i na bini nadobijao nagrada.

Janketić je rekao da glumačku profesiju stalno prati nesigurnost i ranije je bio zagovornik da glumci moraju sami da se organizuju, ali da njegovo poluvekovno iskustvo nije zabeležilo da su se glumci organizovali iako je za to bilo potrebe kako bi se ta materijalna, egzistencijalna nesigurnost prevazišla.

"Možda se nešto promenilo i možda je to danas moguće. Dolaze mladi, školovani, sigurniji u sebe glumci koji se mnogo više druže po tom pitanju, tim temama nego što se moja generacija družila", rekao je Janketić.

Vidim, nastavlja glumac, da se već šuska, zakon koji ja čekam 55 godina možda ću dočekati da se ostvari. Na pitanje da li je danas uopšte moguća zabraniti predstavu, kao što se to desilo sa predstavom "Kad su cvetale tikve" krajem šezdesetih godina, ili u simboličkom smislu, kako je sam glumac govorio, "ako nagaziš na oblutak, može ti se život promeniti", Janketić kaže da se u tom smislu to sada ne može desiti.

"Danas je zavladala takozvana kvazi sloboda, svako može svakome da kaže šta hoće. Taj privid slobode je nešto što je izuzetno opasno jer ta sloboda više liči na političku, duhovnu, društvenu anarhiju. Anarhija nije sloboda. Sloboda je na drugoj strani", ukazuje laureat nagrade koja je popularno nazvana "Srpskim Oskarom".

Janketić navodi da iz svoje bogate glumačke karijere ne može da izdvoji ni najdražu ni svoju najbolju ulogu.
"Nije da ja neću, da to štedim, krijem. Ja to jednostavno ne znam i tu sam nemoćan", objašnjava glumac.

Janketić kaže da glumcima nisu potrebni kritičari, jer su oni sebi najstroži kritičari i dobro poznaju svoje sopstvene glumačke mane.

Laurat prestižne nagrade kaže da se dobro oseća u Nišu, da voli niške kafane i niški burek.Na festivali voli radost koja preovladava među glumcima koji se, opušteni, prepuštaju druženju.