Ostvarenje Vuka Ršumovića osvojilo glavno priznanje - nagradu publike, i još dve izuzetno vredne nagrade - Fipresci i Fedeora
NAJBOLJI: Trijumf filma Ničije dete na festivalu u Veneciji! Foto: Kurir štampano

Debitantski igrani film scenariste i reditelja Vuka Ršumovića „Ničije dete“, u produkciji Miše Mogorovića, osvojio je glavnu nagradu za najbolji film prikazan u selekciji Nedelja međunarodne filmske kritike na festivalu u Veneciji.

Nagrada publike dodeljuje se na osnovu glasova onih koji su gledali film na festivalu.
- Filmovi se prave zbog publike, a naš film nije blokbaster. Baš zbog toga još više nam znači što je venecijanska publika i kritika prepoznala i nagradila naš trud. Sada mogu da kažem da ovo dete više nije „ničije“, ono sada pripada festivalu u Veneciji - izjavio je Vuk Ršumović.
film-nicije-dete.jpg
Foto: Kurir štampano


Svetska premijera održana je 4. septembra u prepunoj dvorani Perla, a nakon projekcije publika je ovacijama pozdravila ekipu filma. Osim glavne, film je osvojio još dve nagrade koje dodeljuju kritičari: nagradu Fipresci za najbolji film u selekciji koju čine svi prateći programi Filmskog festivala u Veneciji, a koju dodeljuje Međunarodno udruženje filmskih kritičara iz celog sveta, kao i nagradu za najbolji scenario u okviru selekcije Nedelja međunarodne filmske kritike koju je film dobio od Federacije filmskih kritičara iz Evrope i mediteranskih zemalja - Fedeora.
film-nicije-dete.jpg
Foto: Kurir štampano


Sva ova priznanja predstavljaju najveći uspeh srpske kinematografije u ovom veku. Inače, u programu Nedelja međunarodne filmske kritike Srbija nije imala predstavnika 30 godina, odnosno od osnivanja te selekcije 1984. godine, kada je prikazano ostvarenje „O pokojniku sve najlepše“ Predraga Antonijevića.
vuk-rsumovic-venecija.jpg
Foto: Kurir štampano

Istinita priča
DEČAK KOJI JE
ODRASTAO S VUKOVIMA

Film „Ničije dete“ baziran je na istinitoj priči o dečaku koga su sredinom osamdesetih godina prošlog veka lovci pronašli među vukovima u planinama Bosne i Hercegovine. Poslat je u Beograd u dom za nezbrinutu decu da se socijalizuje. Suprotno predviđanjima, dečak koji nasumično dobija ime Haris počinje ubrzano da se razvija i sklapa prijateljstva. Kada je buknuo rat u BiH, u dom je stiglo pismo od lokalnih bosanskih vlasti sa zahtevom za Harisov brzi povratak. On odlazi i dok luta besciljno, nailazi na grupu vojnika koja ga vodi sa sobom. Dobija i pušku i odlazi u borbu...