KURIR U PEKINGU: Srbi nam doneli kišu i sunce!

U Zabranjenom gradu nepregledne palate dinastija Ming i Jang, iako su prazne, i danas deluju veoma impozantno

Slikanje kod Mao Cedunga

Konačno. Mao Cedung se smeši sa zidina Zabranjenog grada. Dominira nad Tjenanmenom, kraj kojeg je i njegov mauzolej. Turisti se tiskaju za „ptičicu“ pred velikim Mao Cedungom. Srećom, pada kiša, pa nema gužve koja je najveća u septembru, kad je špic turističke sezone, pa se čekanje karata otegne satima. Kraj septembra je i početak priprema za proslavu 1. oktobra, dana kad je pre 65 godina veliki Mao proglasio Narodnu Republiku Kinu. Svi su užurbani. Cveće se postavlja na Tjenanmen...

Zabranjeni grad - nepregledne palate dinastija Ming i Jang. Još u 15. veku ovde je počelo čudo. Gradilo se, stvarale su se simetrije, harmonije...
- Najmlađi car imao je samo tri godine kad je krunisan i bio je preplašen - govori vodič iz slušalice.
A odraslima i sada te palate deluju svemoćno i zastrašujuće. Čak i onako prazne.

Šetnja s maskama

Dan posle sviće sunčan dan. Još jedno čudo u Pekingu.
- Srbi nam doneše kišu i sunce - smeju se domaćini.

Nema, inače, sunca nad kineskom prestonicom. Smog ga sabajle „pojede“ u gradu od bar 21 milion duša. Ko da su se tri Srbije sjatile tu. I zaštitne maske tad „šetaju“ Pekingom.
- Velika zagađenost vazduha, saobraćaj i brojna populacija tri su glavna problema prestonice - kažu gradski zvaničnici.

Kolaps je na ulicama najčešća slika. Snalazi se ko kako zna. Četvore oči treba otvoriti i na semaforu i na raskrsnicama ulica koje se probijaju među neboderima. Najviši ima 120 spratova. Ali postoji jedan koji treba videti - nova zgrada nacionalne televizije Si-Si (CCTV) - kinezi je zovu i „pantalone“.

Ono što obavezno treba videti u Pekingu jeste i Ptičje gnezdo. Nezaboravna Olimpijada 2008. iznedrila je i nacionalni stadion - impozantnu građevina kojoj, takođe, ne možeš prići dok te policija dobro ne pretrese. I pred Gnezdom hiljade i hiljade sadnica cveća. Prvi oktobar je bio blizu.

Osvajanje Kineskog zida

Dan kasnije Srbi su osvojili i Veliki zid. I mahnuli u svemir, doduše, kroz maglu palu na jedno od sedam svetskih čuda koje je „zajahalo“ vrletne planine još u devetom veku pre nove ere. Jedino je to delo ljudskih ruku vidljivo iz kosmosa. I zaista je neverovatno. Tako jednostavno, a tako moćno.

Na tri sata leta od Pekinga je Guejang, centar provincije Guejdžou na jugozapadu Kine. Drugi Hongkong, kako ga zovu Kinezi. Noću sav sija od reklama koje na neboderima „trče“ na sve strane.

Zdravice uz jaka pića

Guejdžou - u prevodu skupo sunce. Guejdžou - planine ispresecane rekama i vodopadima. Druga strana predivne Kine.
- Prvo što morate znati o ljudima Guejdžoua jeste da mnogo vole dobru kapljicu. Čuveno pirinčano vino koje ima 22 grada alkohola i piće maotai, koje ima i do 60 odsto alkohola. Neretko od njih Kinezi padaju i na zemlju. Drugo - tamane ljutu hranu.
- Za sve ovo treba vam jak želudac - priča vodič.

I zaista. Dobro piju, još bolje nazdravljaju i sjajni su domaćini!
„Bela, ćao“ pevalo se na kineskom, a „Branka, Branka“ na srpskom... I svi su se odlično razumeli! Ganbei! Živeli!