Ostvarenje se naslanja na kontroverznu izložbu “U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-1953″, koju je za nepunih pet meseci u Istorijskom muzeju videlo 36.000 ljudi

Teme o kojima se decenijama šaputalo – likvidacije “narodnih neprijatelja” u režiji OZNE, skrivanje masovnih grobnica, politička suđenja, progon seljaka i kulaka, stradanja na Golom otoku i u drugim zloglasnim logorima okosnica su dokumentarnog filma “U ime naroda“ čija je premijera zakazana za 22. oktobar u
Domu sindikata.

Ostvarenje se naslanja na kontroverznu izložbu “U ime naroda! Politička represija u Srbiji 1944-1953″, koju je za nepunih pet meseci u Istorijskom muzeju videlo 36.000 ljudi.

Režiju, od autora izložbe dr Srđana Cvetkovića saznajemo – potpisuje Milutin Petrović.

"Film obiluje audio, video i dokumentarnim zapisima koji prate vođenje kroz postavku, kao i utiscima i komentarima brojnih javnih ličnosti, istoričara i umetnika, među kojima su Dušan Kovačević, Goran Marković, Jelisaveta Karađorđević, Pero Simić, Predrag Marković, Lazar Ristovski, Lazar Stojanović", počinje priču
Cvetković dodajući da je film “korak napred u odnosu na izložbu na kojoj su u okviru četiri scenskotematske celine posetioci mogli da vide više od 1.000 eksponata vezanih za “narodne neprijatelje”: lokacije masovnih grobnica, originalne akte OZN-e, autentične fotografije, lične predmete stradalih“.

U dokumentarac su inkorporirane i sekvence iz antologijskih ostvarenja koja su obeležila domaću kinematografiju, poput “Zasede” Živojina Pavlovića, “O pokojniku sve najlepše” Predraga Antonijevića, “Tito i ja” Gorana Markovića, a apostrofirajući ono što mu je žao što nije ušlo u film, Cvetković kaže:

"Žao mi je što smo ostali bez profesionalnog snimka otvaranja izložbe. Naime, na otvaranju se pojavio jedan čovek koji je sve snimao kamerom, obećavši nam da će nam ustupiti snimak. No, nakon što se gužva razišla nestao je, kao da je u zemlju propao! Kasnije sam shvatio da je on zapravo odradio posao za bezbednosne
organe i da smo definitivno ostali bez tog dragocenog snimka", objašnjava Cvetković izdvajajući kao najpotresnije momente u filmu", lične priče.

"Potresno je bilo videti kada je jednoj ženi pozlilo pošto je ušla u scenski deo u kojem je rekonstruisano stradanje na Golom otoku. Ta žena je ceo život bukvalno bila primorana da ćuti o stradanju svoga oca, da bi najednom kada se suočila sa strahotama kojima je bio izložen, skrhana od bola, doslovno “pala s nogu". Pogađale su me i suze u očima svih onih koji su ostali iza stradalnika. Bile su to u isto vreme suze zbog nenadoknadivog gubitka i suze
radosnice zbog toga što neko prvi put u javnosti govori o onome o čemu se decenijama ćutalo", seća se
Cvetković.

Na rastanku ne možemo da ne pitamo Srđana ima li simbolike u odabiru datuma premijere filma?

"Namerno smo zakazali premijeru dva dana, nakon 20. oktobra, Dana oslobođenja Beograda, kako bismo pokazali kako su pobednici osvinjili svoju pobedu! Kako je revolucija pojela svoju decu… Ovaj film posvećujemo žrtvama! A najmanje njih 56.000 OZNA je likvidirala, i još 100.000 na pravdi Boga – osudila! Ovo je film posvećen i ženama koje su morale silom da se preudaju i deci koja su ostajući bez očeva i majki morala da emigriraju", završava Cvetković priču pozivajući još jednom sve koji mogu da dođu na premijeru filma “U ime naroda” u Dom sindikata, 22. oktobra u 18.00 časova.

(Telegraf)