Simpatična” bića sa Merkura sišla su među Srbe davne 1889. godine kada je u listu “Javor” objavljena drama Dragutina Ilića “Posle milion godina”, prva domaća, a verovatno i svetska naučnofantastična drama

Susreti sa vanzemaljskim bićima ili neidentifikovanim letećim objektima oduvek su bili privlačna ideja za ljude. Svetleći objekti na nebu, krugovi u žitnim poljima,spretni zeleni prstići koji čvrsto drže instrumente za ugrađivanje čipova u ljude - materijala za maštanje je bilo na pretek. Otkrivamo kada su se Srbi prvi put susreli sa bićima sa druge planete.


“Simpatična” bića sa Merkura sišla su među Srbe davne 1889. godine kada je u listu “Javor” objavljena drama Dragutina Ilića “Posle milion godina”, prva domaća, a verovatno i svetska naučnofantastična drama. Radnja ove antiutopije smeštena je u Pariz, u vreme “posle milion godina” kada na Zemlji žive još samo dva čoveka, otac i sin. Njihov život će se promeniti kada sesusretnu sa novim stanovnicima Zemlje, takozvanim pripadnicima Duho-sveta, i bićima sa Merkura

Ilićevi “posetioci” zaista su daleko od konvencionalne predstave o vanzemaljcima kao “malim zelenim” čovečuljcima. Zoran, Sanko, Svetlana, Biljan i Lagan - to su imena neobičnih bića koja se pojavljuju uz maglu i pesmu, odevena u jednostavne bele haljine. Oni jesu intelektualno superiorniji od ljudi, karakteriše ih radoznalost, hladna racionalnost i snažno interesovanje za nauku.

Kao ljubitelji iskopina, oni dolaze na Zemlju da proučavaju “ljude”, između ostalog zato što i njih, kao i ljude, zanima sopstveno poreklo. Kroz svađe oko uhvaćenih ljudskih primeraka saznaćemo da čovek podseća na superbića tek pomalo izgledom, ali da je umno napribližniji životinjama, kao i da su Merkurovci skloni lažima i krađama kako bi ostvarili svoje političke i naučne ciljeve i da im se zbog toga ubrizgava “moralni serum

Otkrićemo da su im potrebna svega dva dana kako bi preleteli s jedne na drugu planetu, a da lete snagom sopstvenog uma. Poseduju i mašine kojima rasteruju kišneoblake, kako im kiša ne bi smetala dok proučavaju novootkrivene planete.

Brakovi su im ugovoreni i to na petsto godina. Međutim, ono što ova gotovo savršena bića razlikuje od ljudi jeste nemogućnost da osećaju. Ljubav, mržnja, strah, bol - to su za Ilićeve vanzemaljce samo bolesti zbog kojih čovek umire i pati.

Dragutin Ilić, srpski književnik, dramaturg i novinar, potiče iz čuvene pesničke porodice - brat mu je bio poznati pesnik Vojislav Ilić. U njegovom opusu najdominantnija su dramska dela kojih je napisao više od deset. Pisao je i poeziju, romane i novele. Uz Lazara Komarčića, Dragutin Ilić smatra se pionirom fantastike u srpskoj književnosti, a sudeći po ovom tekstu bio je i prvi na svetu.

Žarko Milićević: Ilić je napisao prvu naučnofantastičnu dramu na svetu

O počecima fantastike u srpskoj književnosti razgovaramo sa Žarkom Milićevićem iz Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić.

- Vanzemaljci tih godina nisu bili toliko aktuelni u književnosti, pre možemo govoriti o evoluiranim ljudima u Ilićevoj drami, koji su bliži božanskim ili astralnimbićima. Drama “Posle milion godina” nije bila popularna, izvođena je tek vek kasnije. Prvi naučnofantastični roman Lazara Komarčića ponovo je otkriven sedamdesetih i osamdesetih godina, a nešto kasnije je otkrivena Ilićeva drama, prva naučnofantastična drama u svetu – izjavio je Milićević.