POP PRIPADA 20. VEKU: Klasična muzika je budućnosti!
LONDON - Članak poznatog britanskog rok kritičara Pola Morlija na kulturnoj strani internet sajta londonskog dnevnog lista Gardijana već nekoliko dana privlači pažnju čitalaca.
Tekst je posvećen ulozi muzike, naročito klasične, kao relevantne umetničke forme budućnosti.
Godinama, Mortli je na klasičnu muziku gledao kao na pompeznu umetnost prošlosti. Danas, umoran od pop, on objašnjava zašto je klasično subverzivno i predlaže šest svojih omiljenih dela kako bi to i dokazao.
"Tokom 70-ih i 80-ih, uglavnom sam slušao pop i rok muziku", navodi Morli, dodajući da mu je u to doba klasična muzika delovala krajnje neinspirativno.
"To je za mene bio svet dinosaurusa i bezubih aždaja koji su odbijali da priznaju da su izumrli", piše on.
Pored muzike Lu Rida, Džona Lindona, Stinga i Mika Džegera, klasika je zvučala pretenciozno i slabašno.
Stvari su se, u međuvremenu, promenile, ističe Morli koji danas daleko manje sluša pop i rok, a sve više klasiku u kojoj, kako kaže, nalazi provokativne, uzbudljive i pokretačke ideje koje toliko nedostaju modernoj muzici.
Iako pop muzika i dalje evoluira u pogledu zvuka, ono o čemu ona govori ostaje manje ili više nepromenjeno, kao i poze, kontroverze i kostimi koji se neprestano recikliraju, smatra britanski kritičar.
"Mašine su danas nove pop zvezde, izvođači i pevači su poput putujućih prodavaca čiji je posao, u krajnjem, da reklamiraju mobilne telefone, tablete, konzole, filmove, brendove i da održavaju iluziju da je svet baš onakav kakav je bio u doba vinila i konstantne, mahnite suksesije talenata, žanrova i stilova", napominje on.
"Istina je da pop i rok pripadaju kraju 20. veka. Aktuelni pop pevači su majstori u samoreklamiranju, ali ne i muzičari koji izražavaju glamurozne ideje", smatra Morli, koji ne štedi ni rok muziku koju opisuje kao "dobro dizajnirani proizvod".
"Kada jednom prebrodite one zastrašujuće prepreke inicijacije i uronite u svet klasične muzike, naići ćete na sirovu snagu akustičnog zvuka i neiscrpan izvor uzvišene, revolucionarne muzike", tvrdi on.
"Ako vas interesuje muzika koja nam pomaže da se prilagodimo novim idejama, fundamentalnim promenama, koja širi različite, posebne načine razmišljanja i upozorava nas na one koji preziru drugačije stavove, klasična muzika je muzika za vas", poručuje Morli i onima koji su spremni da poslušaju njegov savet predlaže Mocartovu "Masonsku pogrebnu muziku", Debisijevu "Sonatu za violončelo i klavir", Beriovu "Sekvencu V", Šostakovičevu "Simfoniju br. 10", Vebernov "Langsmaner Satz" i Braunov "Times Five".
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore