Egocentrična osoba veruje da je sistem po kom ona živi i razmišlja jedini pravi

Umeće da sagovornika pratimo u priči postaje zaboravljena veština. Živimo u vremenu kada umesto dijaloga imamo samo monologe egocentričnog modernog čoveka.

"Još je veliki pisac Ernest Hemingvej savetovao da se udubimo u ono što nam sagovornici pričaju, jer, kako je primetio, većina ljudi to nikada ne radi. Ništa se nije promenilo ni danas, pa se ponekad stiče utisak da svako priča svoju priču i da niko nikoga ne sluša. Ima i onih koji slušaju, ali ne sa željom da razumeju, već da poentiraju sa odgovorom. Dok vi govorite, oni cupkaju nogom, nestrpljivo čekajući svojih pet minuta u kojima će briljirati. Kao rezultat takvih "razgovora", umesto dijaloga imamo monologe, a umeće slušanja postaje zaboravljena veština.
Egocentrizam modernog čoveka pogoduje ovoj pojavi čija je krajnja posledica usamljenost", upozorava psihoterapeut Ana Gvozdić.

"Preduslov života sa drugima je spremnost da nam se pogledi na svet ukrste. Egocentrična osoba veruje da je sistem po kom ona živi i razmišlja jedini pravi. Čak i kada postoji bolje rešenje od onog koje smo sami našli, nekada nismo dovoljno spremni da ga vidimo jer to znači dodatno ulaganje", kaže Gvozdićeva.

Zaboravlja se da nam minimalno dodatno ulaganje može doneti maksimalne koristi. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji više slušaju nego što pričaju uspešniji u poslu, imaju više prijatelja, bolje odnose sa okolinom i manje su skloni svađama.

"Veliki broj konflikata nastaje tako što umesto da slušamo, tumačimo ono što drugi govore. Kada tumačimo poruku na osnovu unapred formiranih pretpostavki o tome šta neko želi i šta je skriveno značenje izgovorenog, konflikt je neizbežan. Iako često deluje da su stavovi i interesi dveju strana nepomirljivi, češće se događa da zapravo nismo spremni da razumemo jedni druge", ističe psihoterapeut.

Kad je ćaskanje dosadno
Ponekad je sagovornik toliko dosadan da iako istinski želite da ga slušate, ne možete da budete koncentrisani. To potvrđuje i nedavno britansko istraživanje koje je utvrdilo da se muškarci isključuju posle 10 sekundi ukoliko im tema nije zanimljiva, dok žene izdrže pet sekundi duže. Zato, kad ste u društvu preopširnog sagovornika, postavljajte potpitanja i probajte da ga usmerite na suštinu. Ako imate posla sa osobom koja stalno priča o sebi nikada ne slušajući šta vi imate da kažete, primenite njen stil - možda kada krenete da je "davite", pročita između redova.

Na sreću, umeće slušanja, kao i svaka druga veština može da se uči. Stručnjaci savetuju da obratimo pažnju na sadržaj poruke, ali i način na koji je ona izrečena. Nije svejedno da li u tonu sagovornika primetimo ljutnju, uznemirenost, ravnodušnost ili odlučnost.

"I neverbalni nivo je bitan. Kakav je telesni stav sagovornika, da li deluje opušteno ili ukočeno, da li je usmeren ka nama ili se sklanja. Nekada zanemarimo neki od tih izvora i tada obično promašimo suštinu. Svako od nas ima specifičan komunikacioni stil i zato je bitno da uvek imamo svest o tome sa kim razgovaramo", podseća naša sagovornica.

Ipak, svi ovi trikovi padaju u vodu ako ne ispunimo prvi uslov, a to je da u sebi pronađemo autentičnu zainteresovanost za ljude sa kojima razgovaramo. U suprotnom, ako smo važni samo mi, dolazimo u situaciju da budemo kao akteri onog vica "Pričali smo četiri sata, zapravo ja sam pričao četiri sata, ona je slušala dva".

"Često se brinemo da će nam usmerenost na druge oduzeti vreme ili nas onemogućiti da zastupamo sebe i svoje potrebe. Međutim, kada pokažemo spremnost da razumemo pravo značenje poruka koje dobijamo, najčešće shvatimo kako nismo toliko različiti. Razumevanje drugih nam često pomaže da bolje shvatimo sebe, daje nam novu perpsektivu u razmišljanju i doprinosi dubljem povezivanju sa sagovornicima", zaključuje Gvozdićeva.

(Novosti)