Ako bismo želeli da obnovimo taj građanski Beograd kakav je on uistinu bio, ne bismo ga mogli obnoviti nikakvim drugim istraživanjem ukoliko ne bi obratili svoju pažnju na romane Svetlane Velmar Janković, rekao je Božović

BEOGRAD - Međunarodni sajam knjiga u Beogradu organizovao je danas tribinu o literarnom opusu Svetlane Velmar Janković (1933-2014), jedne od najznačajnijih savremenih srpskih spisateljica koja je preminula između između prošle i tekuće sajamske manifestacije.

Izdavač Gojko Božović rekao je da je Svetlana Velmar Janković bila "čovek razgovora" i da se od nje mnogo moglo naučiti o književnosti, uređivačko-izdavačkim poslovima i o životu, ali da je posedovala jednu vrstu nenametljivosti i dobrog tona potpune tolerancije i razumevanja.

"Ona je pisac potonulog sveta, to je svet građanske epohe i građanskog Beograda i ako bismo želeli da obnovimo taj građanski Beograd kakav je on uistinu bio, ne bismo ga mogli obnoviti nikakvim drugim istraživanjem ukoliko ne bi obratili svoju pažnju na romane Svetlane Velmar Janković", rekao je Božović.

Prema njegovim rečima, u romanu "Lagum" Svetlana Velmar Janković evocira iskustvo nestanka građanskog sveta i Beograda, ali ne toliko u dolasku vojski koje su taj svet promenile, niti u dramatičnim scenama nasilja, nego pre svega u pomeranjima u jeziku.

"To je zapravo pravo pripovedačko umeće, čitava jedna magija da se promenama u jeziku oživi dubina i tragična dimenzija promena koje su se dogodile u svetu junakinje "Laguma"", rekao je Božović i dodao da delima Svetlane Velmar Janković pripada i jedna vrsta socijalne delikatnosti kao suštinskog izraza građanskog sveta.

On je rekao da je lako bilo biti urednik Svetlani Velmar Janković, jer se ona formirala u vreme kada su urednici bili važni i kada su bili velike ličnosti organizovane kulturne zajednice, a i sama je bila književni urednik i pokrenula brojne edicije.

Pisac i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Mihajlo Pantić rekao je da je Svetlana Velmar Janković jedan od najboljih dokaza da su se mnogi pisci neizbežno identifikovali sa Beogradom. "Njen opus sada se otkriva još intenzivnije, skoro epskom snagom", rekao je Pantić i dodao da će se o njoj vrlo brzo govoriti ličnim imenom, kao o Isidori (Sekulić) ili Desanki (Maksimović).

Književni kritičar Ljiljana Šop rekla je da je Velmar Janković posle 45 godina revidirala svoj prvi roman "Ožiljak" i da se ta ispovest može svrstati u najlepše autobiografije i autopoetske tekstove, kakvih među srpskim piscima inače nema mnogo, ili su objavljeni u nedovoljno prečišćenoj formi.

Prema njenim rečima, neki odlomci romana prvenca Svetlane Velmar Janković predstavljaju krunu modernog eksperimenta daleke 1955. godine, a u celini on nije samo najava velikog pisca, nego i nezaobilazno delo za tumačenje njenog celokupnog opusa. Svetlana Velmar Janković preminula je u aprilu 2014. godine. Bila je dobitnik NIN-ove nagrade 1995. za roman "Bezdno" i brojnih drugih književnih priznanja, a dela su joj prevedena na desetak svetskih jezika.