Slavni glumac govori o ulozi u novom sitkomu, zapuštenoj kulturi i negovanoj publici

Prekratka je ova stranica da bi se nabrojale sve njegove uloge, ali još je kraća za „podvig“ sumiranja koliko je Predrag Ejdus (67) dao našem pozorištu, filmu i televiziji.

Iako ga u karijeri dugoj četiri i po decenije nisu zaobišla prestižna priznanja, aplauz publike uvek se glasnije čuo. Da pomogne struci, uspevao je i kao predsednik Udruženja dramskih umetnika, direktor Drame i upravnik Narodnog pozorišta, a mnogi mladi glumci bili su njegovi studenti na Akademiji umetnosti. Iza briljantne karijere, koju i s dvogodišnjim statusom penzionera nastavlja da nadograđuje, izostala je još jedino želja za Holivudom. Ta „svetla“ su bila daleka njegovom srcu:

"Oduvek sam bio fasciniran pozorištem i ono je ostalo moja osnovna vokacija. Zato nikad nisam poželeo niti sam imao potrebu da idem „tamo negde."

Koliko je, međutim, Holivud daleko glumcima iz jednog provincijskog pozorišta u Srbiji, videćemo u seriji koja je nedavno snimljena, a u kojoj Ejdus igra Ferenca. On je u ovom teatru čovek za sve, razume se u razne zanate, zaljubljenik je u pozorište i spona između glumaca i upravnika.

"Nekada su takvi ljudi bili važni, jer se govorilo da ako oni ne prate tok glavne probe, predstava neće uspeti - kaže Ejdus, uz koga igraju i Petar Božović, Boris Komnenić, Danica Maksimović..."

Sitkom - u žanru tragikomedije - nazvan je "Daleko je Holivud", a glumac nam otkriva šta se krije iza tog naslova:
"Radnja se dešava u pozorištu koje okuplja nekoliko generacija glumaca, koji nisu amateri prevučeni u profesionalce i koji izgaraju u cilju da njihov hram opstane. Pod palicom upravnika koji nije čovek od struke, nego se tu zadesio po političkoj odluci, pokušavaju da se izbore s nedaćama koje prate kulturu."

* I maštaju o Holivudu?
"Oni čak ne mogu da razmišljaju ni o nekom malo većem gradu, a kamoli o Holivudu, ali zdušno brane profesiju. Sanjaju o velikim uspesima, dok brinu o neslavnoj egzistenciji. Direktor se ne razume u pozorište, ali mu je stalo do njega, jer mu je to neka vrsta sinekure, potreba da sebi i protivnicima dokaže da je poseban i da u teškoj situaciji može da ujedini ansambl. U tome je često tragikomičan."

predrag-ejdus-budva.jpg
Damir Dervišagić 

(Novosti)