Pismo devojčice Stef dirnulo oca. Njegovo će vas još više potresti...

U subotu sam pronašao plastiču kesu na prilazu garaži u mom dvorištu. Pomislio sam da je to samo još jedan komad smeća, koji ću da pokupim i bacim. Ali nisam to uradio. Kada je stala kiša prošao sam pored garaže, pomislio sam ponovo da bi mogao da ga bacim, ali onda sam video da to nije kesa već papir i da na njemu nešto piše.

Na papiru je pisalo "Tata, volim te. Jako mi nedostaješ. Stef"

Razmišaljo sam o tome ceo dan. Razmišljao sam o tebi, tvom tati, o tome šta se dogodilo i zašto niste zajedno. Pretpostavio sam da ti je otac umro. Razmišljao sam o tome i dok sam vodio ćerku na spavanje, dok sam vozio mlađu na časove baleta...

Pitao sam se da li si želela da pošalješ poruku svom ocu, a onda sam pomislio da to što je tvoja poruka sletela baš kod mene na neki način odgovor od tvog oca, jer i ja sam otac. Onda sam shvatio da moje tri devočice jednog dana neće moći da me zovu sa stepenica, da se popnu kod mene u krilo dok čitam, da me zovu ili pošalju mejl.

Mogu da ih zamislim da i one jednog dana pošalju pismo kakvo si poslala ti. Znam da bih voleo, ako se to desi, da neki otac njima odgovori.

Pa draga Stef, evo nekoliko stvari koje bih ti rekao da samo ja tvoj otac. Nekoliko stvari koje želim da kažem i mojim ćerkama. Uvek sam te voleo. Od prvog trenutka kada sam te uzeo u ruke znao sam da u mom životiu neće postojati jača veza od one koju ću imati sa tobom. Ja znam da ti to znaš, ali ću reči još jednom: Volim te! Juče, danas i sutra. Zauvek. Beskarajno sam ponosan na tebe. Znaj da je tvoj otac hteo da ti kaže "jako sam ponosan na tebe! Ti si divna žena.

Znam i da bih želeo da ti kaže da bi voleo da bude sa tobom sada. Želeo bi da živiš život pun ljubavi i sreče. Nadam se i ja da tako živiš. Želim da živiš dobar život. Ako možeš da promeniš svet, učini to. Ako možeš da promeniš sebe na bolje, učini to. Nemoj da dozvoliš da ti posao bude sve u životu. Napravi mesta za porodicu i prijatelje. Budi srećna. I na kraju, draga Stef, to što ti toliko voliš svog tatu, znak je da je i on voleo tebe. On sada nije tu, ali prihvati ljubav koju ti pružaju ljudi oko tebe. Niko te nikad neće voleti koliko tvoj tata, ali ako im dopustiš neki drugi ljudi će u tebi videte sve to što je i on. Ljubav je jako koliko i smrt. Podjednako nepobediva, moćna, jaka. Smrt se ne može izbeći. Neće biti zaboravljena. A kad smrt, prođe ljubav ipak ostaje.

Žena