Put promene poznate dizajnerke nameštaja počeo je onog trenutka kada je odlučila da sreći pruži ruku za ples i zbog toga danas ističe da živi život onako kako samo ona želi, daleko od strahova koji su ranije remetili njenu svakodnevnicu

Kada odluči da nešto napravi, dizajnerku enterijera i vlasnicu kompanije Lorca Design Elenu Karaman Karić (42), u tome ništa ne može da spreči. Naime, kada smo pre godinu dana pričale o njenom imanju na Kosmaju, sve je bilo na nivou želje, a danas vodimo razgovor u kući zamišljenoj i napravljenoj prema njenim idejama. Ponosna i s osmehom na licu, ova pobornica zdravog način života svojevremeno je među prvima počela da osvešćuje ljude u Srbiji o tome kako treba da se okrenu organskoj ishrani. Govoreći o svom životu, Elena je dala primer mnogima i naterala ih da vode računa o tome šta jedu. Dobar primer daje i svom suprugu Jugoslavu (35), kao i sinovima Luki (21), Simeonu (8) i Matiji (15), zahvaljujući čemu svi zajedno uživaju u skladnoj porodičnoj atmosferi.

Story: Čini se da vam boravak na Kosmaju veoma mnogo znači. Planirate li uzgoj organske hrane na svom imanju?
- Kosmaj je moj san koji sam za rekordnih 10 meseci sprovela u realnost. Imanje je izgrađeno i nedavno useljeno. Hektar voća zasađen je još prošle godine po biodinamičkom kalendaru Marije Tun, u vreme odgovarajućeg položaja Meseca. U fazi smo pripreme plastenika za povrće koji će za početak snabdevati naše domaćinstvo i Lorca organic kafeteriju. Nosimo se mišlju da se sasvim preselimo na Kosmaj jer sve manje imamo šta da tražimo u gradu. Sreća pa moje devojke iz Lorca Designa jedva čekaju da bude gotov i naš Design studio kako bismo glavnu kancelariju prebacile sa Dedinja na Kosmaj. Postoji neka magija koja treperi tom planinom, a koju osećam, kroz koju se ispoljavam i koja u meni satreptava. Sve mi je tamo poznato i pripadajuće. Ovo je naša baza u kojoj se okupljamo sa prijateljima, družimo jedni sa drugima i prirodom, dobijamo ideje koje podstiču našu kreativnost.

Story: Znači li to da ovde i kuvate?
- Spremamo razne domaćinske đakonije. U našoj kući posebna pažnja poklanja se hrani. Ne samo što se ne jedu prskani i industrijski proizvodi, već se kao nekada u domaćinstvima naših baka, hrana planira. Začuđujuće mi je to što ljudi ne planiraju svoju hranu, sve manje prave zimnicu. U kućama naših baka ili i dan-danas u kućama seoskih domaćinstava ne može da se desi da vam domaćica kaže: Prazan mi je frižider. To je bila sramota. Ono što nam je najvažnije, što je izvor života, energije i zdravlja, danas je postalo najmanje bitno. Ljudi žive instant živote, vode instant ljubavi i jedu instant hranu. Mi se odupiremo i ne prihvatamo takav način života.

Ostatak intervjua pročitajte na novom izdanju magazina Story, koji je u prodaji do petka 19.decembra i to na povećanom broju strana po istoj ceni.