POČETAK OSLOBAĐANJA SRPSKE KULTURE: Osvajanje bioskopa Zvezda najznačajniji događaj u 2014!

Ova okupacija je, smatra Čotrić ,zapravo, početak oslobađanja srpske kinematografije i kulture uopšte. Zvezda je to svetlo "usred mraka"

Iza ovog događaja koji se zbio nedavno, stali su pisac, kolumnista, filmski i književni kritičar Milan Vlajčić, izdavač, osnivač Uduženja profesionalnih izdavača Zoran Hamović i satiričar, poslanik, urednik, član Upravnog odbora Beogradskog aforističkog kruga Aleksandar Čotrić.

Vlajčih je izbor osvajanja bioskopa "Zvezda" opravdao na sledeći način: "Taj posao je obavila grupa mladih filmskih ljudi. Sedam godina u zakatančanoj dvorani legli su se miševi i bubašbave, a pozitivnom, gradilačkom akcijom mladi ljudi su iskazali nemirenje sa gangsterskom privatizacijom 14 beogradskih bioskopa".

"Sad je na redu država da pomogne vraćanje bioskopa u pređašnje stanje, jer je kupac (tajkun) izneverio ugovorne obaveze. Ako se ne uradi ništa, onda se nastavlja opšte survavanje u depresiju i nekulturu", ocenio je Vlajčić. Za Čotrića je "okupacija" beogradskog bioskopa "Zvezda" u biti skretanje pažnje javnosti na problem zatvorenih bioskopa u Beogradu i Srbiji.

Ova "okupacija" je, smatra Čotrić ,"zapravo, početak oslobađanja srpske kinematografije i kulture uopšte"."Zvezda" je to svetlo "usred mraka", dodao je on i konstatovao da je, "konačno, počelo da se razmišlja, govori i piše o tome da je dvomilionska prestonica u srcu Evrope već deceniju i po bez "pokretnih slika" u centru grada. Bioskopi su zatvoreni, umesto da zatvoreni budu oni koji su ih u takvo stanje doveli".

Nadam se, kazao je on, "da će se odgovorni za ovaj problem konačno prenuti i da će biti pronađeno rešsenje da se u Jadranu, Balkanu, Kozari, Kosmaju, 20. oktobru i drugim zatvorenim i zapuštenim bioskopima ponovo održavaju projekcije koje će okupljati ljubitelje domaćih i stranih filmova. Svestan sam da su se u proteklom vremenu naši životi pretvorili u horore, trilere, tragedije i drame, ali umetnost je način da naše živote učinimo lepšim, plemenitijim i smislenijim", istakao je Čotrić.

"Grupa mladih ljudi, volontera, koji se nekoliko nedelja nalaze u "Zvezdi", učinili su u ovoj godini više za srpsku kulturu nego plaćeni činovnici, na kojima je sada obaveza da se srpski bioskopi vrate publici i da se publika vrati bioskopima",zaključio jer on.

Za Hamovića je "slučaj "Zvezda" ohrabrujući signal da mladi nisu do te mere zapali u depresiju i beznađe da nemaju više ni volje ni snage da se samoorganizuju i pokažu da treba tražiti rešenja po svaku cenu pa makar i tako da se u urušenom prostoru prikazuju domaći filmovi. Za TV lice, književnicu i izdavača Vesnu Dedić domaći događaj godine je Beogradski sajam knjiga.

"On je i ove godine bio kulturni događaj broj jedan i pokazatelj da smo jos uvek živi. Hiljade ljudi koji su nekad vukli kofere knjiga iako uniženi platama došli su bar da vide šta ima novo i časte bar dete jednom knjigom od 100 dinara", primetila je Dedić koja je ove godine učestvovala na Sajmu kao autor i izdavač.

Prof. dr Mirjana Đurđević, koja kao pisac fikcije odnosi prestižne nagrade, a istovremeno uveseljava čitaoce, unela je dozu humora u odgovor na pitanje o najupečatljivijem događaju u srpskoj kulturi."Od čitave srpske kulutre u 2014. upamtiću samo jedan buket cveća. Onaj koji je direktorki Narodnog muzeja, Bojani Borić Breškovic poklonio Jovan Despotović, direktor Muzeja savremene umetnosti, povodom obnavljanja radova na rekonstrukciji zdanja na Trgu republike. A da li će, kao i obično, sve ostati na buketima, vrpcama... - reći će nam 2015.", glasio je njen odgovor.

Odgovori o najvažnijem događaju na svetskoj kulturnoj sceni bili su veoma lični, i različiti. Čotrić će 2014. pamtiti po iznenadnoj smrti američkog glumca Robina Vilijamsa.

"Na svim kontinentima su za njim iskreno žalili svi koji su pogledali barem jedan film u kojem se pojavio nezaboravni junak filmova "Društvo mrtvih pesnika", "Kralj ribara, "Kuka", "Gospođa Dautfajer"", glasio je Čotrićev odgovor.On nije krio da je za njega Vilijams bio filmski velikan i omiljeni glumac svih generacija.

"Glumio je podjednako uspešno u različitim filmskim žanrovima, a pored Oskara, kojeg je ulogu u filmu "Dobri Vil Hanting", najznačajnija nagrada su ljubav i poverenje gledalaca koje je stekao širom sveta. Među tim gledaocima sam bio i ja".

Vlajčhi je za svetski događaj na kulturnoj sceni odabrao TV prenose svake subote iz njujorške Metropoliten opere, od 6. decembra do 9. maja."Srećom, od ove zime obuhvataju i naše kulturno područje, a da je stvarno globalni događaj potvrđuje podatak da ga na raznim kontinetima svake subote prati tridesetak miliona gledalaca (sa plaćenim ulaznicama)", konstatovao je Vlajčić.

"U Sali 1 beogradskog Cineplexa šest sati sam uživao u vrhunskom izvođenju Vagnerove opere "Majstori pevači iz Nirnberga". U isto vreme, isti događaj mogli su da u direktnom prenosu prate slušaoci Radio Beograda 2 i 3, ali bez slike, naravno. U vreme tržišne fragmentarizacije kulturnog stvaralaštva ovo je poduhvat bez premca i valja ga iskoristiti", poručio je Vlajčić.

Mirjani Đurđević je "uz sve tekuće i tečne nevolje koje nam je 2014. donela, bilo teško pratiti šta se u "kulturnom" svetu događa" i zato se odlučila da izdvoji, ipak jedan film -"The Grand Budapest Hotel" Vesa Andersona."Ne sumnjam da su se u kulturi planete Zemlji protekle godine dogodile brojne značajnije stvari, ali Gustavu H i Zero Mustafi je uspelo da me na trenutak razgale, što je za mene neprocenjiv dar", kazala je Đurđevićeva."Najvazniji događaji za evropsku kulturu bili su oni koji su pokazivali da jos uvek postoji nesto što se zove evropska kultura", glasio je odgoivor Dedićeve.

"U tom smislu posmatram i radove nasih umetnika po evropskim prestonicama ili način na koji Kan ili Venecija dočekuju ostvarenja evropske umetnosti uspevajući da se odupru još uvek snažnoj amerikanizaciji Evrope" bila je njena ocena.Živi klasik srpske poezije, akademik Matija Bećković ovako je odgovorio na anketu: "Najvažniji kulturni događaj u svetu je otvaranje Muzeja Pabla Pikasa u Parizu, a najvažniji kulturni događaj u Srbiji otvaranje Legata Petra Lubarde u Beogradu".