Kada pomislite na pokvarenu hranu, verovatno zamišljate nešto što ne biste ni dodirnuli, a kamoli pojeli. Međutim, do sada ste sigurno nebrojeno mnogo puta konzumirali baš takve namirnice i, štaviše, uživali u njima. Kako je to moguće?

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Većina ljudi, prirodno, ima odbojnost prema truloj hrani. Međutim, šta je s hranom koju namerno kvarimo? Šta razlikuje užeglo meso od, recimo, buđavog sira ili salame prepune bakterija?

Henri Rajh, autor zanimljivih snimaka o nauci, pruža odgovore na ova pitanja, kao i na to zbog čega namerno kvarimo hranu, kada smo počeli sa tim i zbog čega je takva hrana još ukusnija.

Kafa, hleb, sir, pivo i čokolada su prekriveni milionima mikroba. Zapravo, ta hrana dobija ukus, miris i teksturu koje volimo baš zahvaljujući sićušnim bakterijama i gljivicama. Velika većina mikroba - oko 99 odsto - u suštini je bezopasna po ljude, ali je ostalih 1 odsto dovoljno neprivlačnog izgleda da su naši preci i preci raznih drugih sisara i ptica razvili prirodnu odbojnost prema stvarima koje možda predstavljaju dom tim klicama.

Ukoliko prijateljski mikrobi stignu do hrane prvi, oni mogu odbiti one loše, zbog čega hrana ostaje jestiva. Na primer, meso ostavljeno na otvorenom je savršeno za razvoj mnogobrojnih mikroba, jer je toplo, vlažno i puno proteina. Međutim, uz malo pažnje - dodavanjem dosta soli, na primer - možemo pomoći dobrim bakterijama koje su tolerantne na so da nadmaše one loše i za samo nekoliko meseci dobićemo salamu, umesto salmonele.

http://www.youtube.com/watch?v=9yswzITbAbA

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Da li je ova žena najmasovniji evropski serijski ubica?

Koja je prva neamerička zastava koja se vijorila iznad Bele kuće?

Otkriven izgubljeni grad Heraklion

Put na Mesec: Prve reči, prvi sport, prva molitva i ostale zanimljivosti (VIDEO)

Dečak koji je napravio zvezdu u tegli