Glumca koji je podlegao povredama posle teškog udesa članovi porodice i kolege pamtiće po vrlinama i glumačkim bravurama

Danas se navršava sedam godina otkako je u 53. godini preminuo glumac Milenko Zablaćanski.

Umetnik je povređen u saobraćajnoj nesreći 5. januara 2008. kod Čajetine, a borbu za život izgubio je 17 dana kasnije na VMA u Beogradu.

Zablaćanski je rođen 1955. godine u Bogatiću. U Pozorištu na Terazijama ostvario je uloge u brojnim predstavama, a veću popularnost stekao je igrajući u televizijskim dramama i serijama Siniše Pavića „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“, „Bela lađa“, „Gde cveta limun žut“ i drugim. U braku s balerinom Snežanom Vesković dobio je sinove Nikolu i Ivana, koji je krenuo očevim stopama.
ivan-zablacanski.jpg
Facebbok 


- Sve tatine role mnogo sam voleo, a najviše mi se dopadala ona u predstavi „Trajkovići, bre“, a u kojoj je tumačio pet likova. Bio je strog taman koliko treba i od njega sam mnogo naučio, naročito o posvećenosti poslu. Uvek mi je govorio kako ću se na svom životnom putu susretati sa svakakvim ljudima, ali da uprkos svemu moram dati sve od sebe, biti vredan i odgovoran, pošten, ne upadati u konflikte i terati svoju priču. Nikad neću moći da pobegnem od toga ko je bio moj otac niti to hoću, jer sam veoma ponosan na njega, samo želim da se dokažem kao Ivan Zablaćanski i da jednog dana budem priznat - rekao je svojevremeno za magazin Stori Milenkov naslednik.

REAGOVANJA

Svetlana Bojković
BIO JE DOBAR ČOVEK

Milenko je bio divan kolega i drag čovek. Zar već ima sedam godina? Mnogo smo izgubili njegovim odlaskom.

Nenad Jezdić
UVEK JE ŽELEO DA BUDE DRUGAČIJI

Kada bih Milenka mogao da opišem u malo reči, kazao bih da je bio čovek koji se trudi. Radio je dosta na sebi i uvek se trudio da bude drugačiji. To je kod svih glumaca imperativ, želimo da smo novi i drugačiji. I zašto ne reći, imao je vrline koje ja nemam, strpljenje i trpljenje.

Dejan Lutkić
ZBOG NJEGA SAM UPISAO GLUMU

Milenka sam upoznao krajem osamdesetih. Radio je u amaterskom pozorištu u Kuli režiju komada „Venecijanka“, u kojem sam igrao. Posle te saradnje odlučio sam da upišem glumu. Kasnije smo radili na mnogo projekata. Naša branša je ostala bez čoveka vrednog pomena.