Žak Pereti, novinar koji radi za BBC, bogataše je opisao kao ljude koji polako postaju vrsta samo za sebe i da veruju da su gospodari svemira koji ne pokazuju razumevanje za ljudske slabosti, ali i da pored toga, oni nisu zle osobe

Da li ste ikada razmišljali o tome kakvi su oni koji su najbogatiji ljudi na svetu? Da li su, kako je davno rekao Ernest Hemingvej, poput nas samo sa više para, ili su nalik psihopatama koji su svoje nagone odlučili da iskoriste za zarađivanje novca, a ne za serijsko ubijanje?

Odgovore na sva ova pitanja je pokušao da pronađe novinar BBC-a Žak Pereti, koji je za potrebe šoa “Superbogati i mi” s najbogatijim ljudima na svetu proveo šest meseci. On je sa njima putovao širom sveta, a između ostalih, pratio je i Toma Hantera, čije je bogatstvo procenjeno na 2,13 milijardi dolara, najbogatijeg Kineza Vanga Jianlina koji je “težak” 21,4 milijarde dolara, ali i Džona Kadvela koji “leži” na 2,6 milijarde dolara, piše Independent.

Šta je zaključio?
Bogataši definitivno polako postaju vrsta samo za sebe. Veruju da su gospodari svemira i ne pokazuju razumevanje za ljudske slabosti. Čak ni Bil Gejts, liberal i filantrop, koji je donirao milione bibliotekama i za vakcine u Africi, ne može da shvati zašto svi nisu odlučni da uspeju u životu kao i on.
bil-gejts-majkrosoft.jpg
Vikipedia 

Naime, bogati žive u svojoj vlastitoj biosferi, u balonu iznad Zemlje, i prvoj klasi na relaciji London – Njujork – Dubaji – Šangaj. U njihovoj biosferi bolja je hrana, škola, odeća i kvalitetnije se leče. Čak dišu bolji, čistiji vazduh. Neki milijarderi imaju svoje pokretne snabdevače kiseonikom, koji “upumpavaju” u svoje domove.

U glavama multimilionera, ne samo da misle da su bogatiji od ostatka sveta, već da su i bolji. Ali, nisu zli. Oni su avatari nejednakosti, a ono ljudsko što se nalazi u njima želi da se poveže sa ostatkom sveta, međutim, koliko god da se trude, hermetički su zatvoreni u svom “balonu”.

Iako bi želeli da budu poput običnog sveta, sve ono što rade je parodija tog običnog života. Novac ih je učinio nepoverljivima, udaljenima, dehumanizirao ih je, i to je ono što je njihova tragedija.

"Ipak, njih kao takve, ne bi trebalo žaliti", zaključio je novinar.