Svi logoraši u Drugom svetskom ratu, čini se, imali su nešto zajedničko - oružje s kojim su se borili protiv uništenja izgladnjivanjem kojem su bili podvrgnuti, između ostalih strahota koje su tamo proživljavali.

Novi dokumentarac francuske rediteljke An Žoržet, koji je prikazan na Berlinskom filmskom festivalu, osvrće se na logoraše u nacističkim logorima, ratne zarobljenike u Japanu i ljude koji su bili zatočeni u ruskim gulazima, a koji su se maštom opirali izgladnjivanju kom su bili podvrgnuti.

Dokumentarac naziva "Imaginary Feasts" (Imaginarne gozbe), istražuje improvizovane dnevnike logoraša na kojima su bili napisani recepti iz mašte, koji su ostali kao dokaz zadivljujućeg oblika tihog otpora pod nezamislivo nehumanim uslovima.

"Oni su se gostili rečima jer su umirali od gladi", rekao je Andre Besier, koji je bio u nacističkom kampu Floeha na istoku Nemačke.

logor-ausvic.jpg
Profimedia 

Žoržet je te dragocene relikte napisane na otpacima tkanina i drugih materijala, otkrila radeći na drugom dokumentarcu koji je govorio o knjizi s receptima iz mašte žene koja je bila zatvorenica u koncentracionom logoru Theresienstadt.

Isto tako otkrila je da oni nisu bili fenomen isključivo nacističkih logora, već ih je pronašla i kod robijaša gulaga Potma kao i kod bivših ratnih zarobljenika koji su bili u japanskim logorima.

"Ta simbolična hrana pomogla je zatvorenicima da se bore protiv poriva drugih da ih unište, što je uključivalo i izgladnjivanje", rekla je književnica Luba Jurgenson.

Profesor neurologije Antonio Demasio istakao je da je fokusiranje na nešto neutralno, poput recepata za hranu, nasuprot intimnim detaljima, bilo psihološki manje riskantno za zatvorenike i logoraše. "To je bilo sigurnije tlo", zaključio je.