Narodno pozorište: Predstava „Čudo u Šarganu“
Ljubomir Simović: Mnogo loše sanjam pred premijeru
Sanjam poplavljen teatar ili da nema pola ansambla. Ali naše bake su tumačile snove - kad sanjate ružno, to će se završiti najbolje, kaže pisac
Vidi galeriju
Antologijski dramski tekst Ljubomira Simovića „Čudo u Šarganu“ prvi put je pre 40 godina na sceni Ateljea 212 postavila Mira Trailović, a posle nje i Dejan Mijač, čija je adaptacija poslednji put izvedena 2007. Treće čitanje ovog dela reditelj Egon Savin predstaviće sutra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Pisac i akademik jedva čeka da pogleda kako su novi glumci doživeli njegove junake s margine, koji se sreću u kafani.
Veliko uzbuđenje
- Poslednjih dana iz noći u noći sanjam pozorište. Sanjam neke katastrofe kako je uoči premijere nestalo struje, kako je teatar poplavljen ili nema pola ansambla. Setio sam se nečeg vrlo važnog kako su naše stare bake tumačile snove - kad sanjate nešto ružno, to će se završiti najbolje. Uzbuđen sam jer se pred publiku postavljaju mnoga nova pitanja. Današnje „Čudo u Šarganu“ igra se pod potpuno drugim okolnostima, jednom novom publikom i generacijom glumaca - kaže Simović:
- Sećam se izjave Milana Šerbana da u pozorištu ima puno učesnika, pisaca i scenografa, ali za predstavu je najvažniji glumac. Uvek kad sam radio za teatar, imao sam glumca u vidu i pisao iz njegove pozicije, zamišljajući sebe kako bih to igrao da izađem na scenu. Trudio sam se da gledajući sebe glumcu pružim sve mogućnosti, ne zadajem nepotrebne probleme i da napišem ulogu u kojoj će pronađi i samog sebe. Sudbina ove predstave u rukama je glumaca.
Pisac i akademik jedva čeka da pogleda kako su novi glumci doživeli njegove junake s margine, koji se sreću u kafani.
Veliko uzbuđenje
- Poslednjih dana iz noći u noći sanjam pozorište. Sanjam neke katastrofe kako je uoči premijere nestalo struje, kako je teatar poplavljen ili nema pola ansambla. Setio sam se nečeg vrlo važnog kako su naše stare bake tumačile snove - kad sanjate nešto ružno, to će se završiti najbolje. Uzbuđen sam jer se pred publiku postavljaju mnoga nova pitanja. Današnje „Čudo u Šarganu“ igra se pod potpuno drugim okolnostima, jednom novom publikom i generacijom glumaca - kaže Simović:
- Sećam se izjave Milana Šerbana da u pozorištu ima puno učesnika, pisaca i scenografa, ali za predstavu je najvažniji glumac. Uvek kad sam radio za teatar, imao sam glumca u vidu i pisao iz njegove pozicije, zamišljajući sebe kako bih to igrao da izađem na scenu. Trudio sam se da gledajući sebe glumcu pružim sve mogućnosti, ne zadajem nepotrebne probleme i da napišem ulogu u kojoj će pronađi i samog sebe. Sudbina ove predstave u rukama je glumaca.
Damir Dervišagić
Egon Savin je već uspešno pre 20 godina veliki tekst postavio u Novom Sadu:
- Komad Ljubomira Simovića kao da je pisan juče za danas. Pisac postavlja u njemu konačna pitanja, a nama nije bilo lako da dajemo odgovore o sreći, nesreći, snovima i javi, što je upakovano u našu nesrećnu političku sudbinu.
Prvi put prostitutka
Predstavu nose naravno glumci, od najmlađe Hane Selimović kao Cmilje, do Predraga Ejdusa u ulozi prosjaka. Prvakinja drame nacionalnog teatra Nataša Ninković prvi put igra prostitutku.
- Pokušala sam da razumem tu nesrećnu ženu na način koji je Simović voleo. Ljudi iz tog komada bili su na periferiji, a danas verovatno na političkoj sceni. Shvatila sam da ću jedino na taj način izazvati reakciju. Moj lik jedini nema potrebu za lažnim identitetom - otkrila je Ninkovićeva.
Zahvaljujući ovoj predstavi ponovo ćemo gledati čuveni dvojac iz Šotrinih serija, Slobodu Mićalović i Ivana Bosiljčića.
- Nije mi bilo lako jer je uloga Jagode neka prekretnica u mojoj karijeri. Kroz njen lik mogu da pokažem kako ja doživljavam pozorište i glumu. Egon nam je dao neki novi jezik i naučio o modernom i drugačijem - poručila je Mićalovićeva.
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!