Zlatne ribice su prefinjenije nego što se to na prvi pogled čini. Nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da je ova riba u stanju da razlikuje muziku dvojice velikih kompozitora - Johana Sebastijana Baha i Igora Stravinskog.

Ovaj članak je preuzet sa sajtaNational Geographic.

Ideja da se ovakvo straživanje sprovede možda deluje pomalo neobično, ali rezultati studije samo su deo većeg broja ispitivanja koja su pokazala da neke životinje umeju da razlikuju kompozitore i muzičke žanrove, a često i više uživaju u ostvarenjima nekih od njih.

Tokom ekperimenata, naučnici su puštali različite kompozicije Baha i Stravinskog. Najpre je grupa zlatnih ribica grickala lopticu napunjenu hranom dok je imala priliku da sluša Baha. Na taj način, ribice su povezale muziku i nagradu za njeno slušanje.

S druge strane, kada je puštena kompozicija Stravinskog, koju ove životinje nikad ranije nisu čule, ribice nisu pošle prema hrani, što ukazuje na to da one umeju da naprave razliku između ovih umetnika, kako je istakao autor studije Kazutaka Šinozuka s Kejo Univerziteta.

Nakon toga, istraživači su puštali Bahovu Tokatu i Fugu u D-molu dok su zlatne ribice bile u jednom delu akvarijuma, a „Posvećenje proleća“ Igora Stravinskog kada su bile u drugom delu. Kada bi se našle u centralnom delu akvarijuma, nije puštana muzika. Naučnici su potom merili koliko vremena ove životinje provode u kom delu, a ispostavilo se da ribe nisu mogle da izaberu koji im se od njih dvojice više dopada.Zlatne ribice nisu jedine životinje koje mogu da razlikuju dela klasične muzike, koja predstavlja Bah i nešto modernije, poput muzike Stravinskog. Ova sposobnost uočena je i kod vrapca sa Jave, pacova i goluba.„Ipak, samo je vrabac sa Jave pokazao veću sklonost ka klasici“, rekao je Šinozuka.

On je dodao da se preferiranje jedne vrste muzike u odnosu na drugu nezavisno razvilo kod ljudi i ovih ptica. To je, smatra on, zbog potrebe učenja slušanjem radi komunikacije tokom razvojnog procesa.

Slične studije otkrile su da majmuni, mačke i psi reaguju na muziku koja je namenjena njihovim vokalnim frekvencijama i otkucajima srca, za koje se veruje da su faktori koji utiču na to da uživamo u muzici. Naime, ove životinje ponašale su se umnogome drugačije u trenucima kada čuju muziku i onda kada je ne čuju.

SA SAJTANATIONAL GEOGRAPHICPREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Očaravajuća priroda Srbije: Jedno putovanje - bezbroj doživljaja (VIDEO)

KAKO REAGUJEMO NA POZNATE: Dženifer u mozgu

NA DANAŠNjI DAN: Masovno samoubistvo više od 500 pripadnika sekte u Ugandi

15 zanimljivosti o Danu Svetog Patrika

DOLAZAK DETETA NA SVET: 10 neobičnih običaja s različitih strana sveta