DŽONI ŠTULIĆ: Ne želim da umrem u bedi

Dok problem sa isplatom mojih autorskih prava ne bude rešen, neću izdavati nove pesme i knjige - kaže legendarni vođa “Azre” koji već trideset godina na svoj način vodi rat sa izdavačima.

Branimir - Džoni Štulić je i dalje u nekoj vrsti izgnanstva u svom domu u Holandiji i kako kaže prilično je ljut zbog svega toga.

"Sudovi u Srbiji su bar prihvatili žalbe mojih advokata, dok u Hrvatskoj nisu čak želeli ni da započnu postupak. Ja sam zaista jedinstven slučaj verovatno u svetu da mi za sve moje muzičke i literarne radove nisu plaćali zasluženi honorari. Mnogi misle da meni nije stalo do novca, ali ja ne razmišljam tako. Normalno je da dobijem novac koji sam pošteno zaradio. Niko mi ne može uzeti dušu. Bluz pevačica Bili Holidej je umrla u bedi, a ja kažem nije sirota Bili, već kompozitor i pisac Džoni, ne bih da skončam tako", rekao je Štulić koji i dalje u gradiću Houtenu živi bez ličnih dokumenata.

On i dalje tvrdi da nikada nije potpisao nikakve ugovore sa izdavačkim kućama za svoja dela dodajući da je početkom osamdesetih, da bi dobio honorare, morao da se učlani u SOKOJ. Međutim, priča Štulić, uz izgovor da zbog sistemskih grešaka i zbog navodnog prelaska na kompjuterski sistem, SOKOJ mu nikada ništa isplatio ništa na ime tijantema.

"Iz SOKOJ-a sam izašao u februaru 1981. godine. Od tada pa sve do dana današnjeg pesme “Azre”, moji kasniji solo albumi, stalno se reizdaju, kao i moja sabrana dela koja je štampao “Plato”. Ja za trideset godina eksploatacije mojih dela ne mogu da pravdu dobijem ni na sudu. Moji zahtevi budu odbačeni i zastareli. A za to vreme, mnogi puno zarađuju na mojim delima. To se može uporediti sa razduživanjem u vojsci. Kad se neko razdužuje u vojci, a neko mu je ukrao opasač, on ga krade drugom vojniku, sledeći put vojnik koga su pokrali krade opasač novom regrutu i tako unedogled. Neko ko se jednom bude ozbiljno upustio u razmere pljačke moga dela i sve to bude obelodanio i dokumentovao, zaslužuje Pulicerovu nagradu", rekao je Džoni.