Poznajem ljude koji svaki dan putuju na relaciji Beograd-Priština jer se vole. Uvek imamo predrasude, a za to nema razloga

Sarajevski glumac Alban Ukaj privukao je pažnju ulogom Romea u novoj verziji drame „Romeo i Julija“ u režiji Predraga Mikija Manojlovića, koja je u nedelju izvedena na sceni Narodnog pozorišta.

Nakon premijere, umetnik rođen u Prištini otkriva kako će komad biti prihvaćen u njegovom rodnom gradu i da li je moguća ljubav između Albanca i Srpkinje.
- Ne zanima me šta će reći kritika, a reakcija publike je očekivana jer mi je ovo već četvrta predstava koju radim u Beogradu. Jedva čekam da kolege iz Srbije dođu u moj rodni grad i da prekinemo taj lanac koji se vuče već godinama.

Može li ova predstava nešto radikalno da promeni u odnosu Beograda i Prištine?
- Ako bi promenila samo jednog čoveka, onda bi ovo bio naš veliki trijumf.

Kakav je tvoj Romeo?
- Malo je zreliji od onog kakvog smo navikli da čitamo i gledamo. Moj Romeo sam ja. On veruje bez obzira na prepreke da je ljubav moguća.

Imaš li primer ovakve ljubavi u svom okruženju?
- Imamo Uliksa Fehmijua, kao i njegovog oca Bekima. Poznajem ljude koji svaki dan putuju na relaciji Beograd-Priština jer se vole. Ne samo zbog seksa već imam i neke prijatelje koji se viđaju da bi se družili.

Gostovanje „Romea i Julije“ neće biti prvo gostovanje nekog komada iz Beograda u Prištini. Igrali ste već dramu „Izopačeni“.
- Sećam se dobro te dve noći u Prištini. Uvek imamo predrasude, a nema razloga za tako nešto. I taj komad je jedna osetljiva tema jer se govori o problemima gej populacije. Odlično je bio prihvaćen.