DIPLOME BEZ TEŽINE: Fakultet koristio Vikipediju da prevari studente

Wifione je bio nalog administratora Vikipedije koji su držale nepoznate osobe, optužene da su manipulisale veb-stranicom koju je na Vikipediji imao neakreditovani indijski fakultet za poslovni menadžment

"Oni su uspeli da se utope u sredinu kao kameleon", kaže Andreas Kolbe, iskusni urednik Vikipedije.
"Wifione je ponudio da obavlja naporne administrativne poslove, govorio je prave stvari o tome kako je ovaj ‘projekat’ inspirativan i uvek je bio uljudan".

Predusretljivost Wifionea na kraju je urodila plodom - korisnik tog naloga unapređen je u status administratora. „Admini imaju ogromnu prednost na Vikipediji“, objašnjava Kolbe. „Po pravilu se polazi od pretpostavke da su oni dobri momci.“

Izgleda da je od tog trenutka glavna svrha vlasnika naloga Wifionea bila da prati veb-stranicu IIPM na Vikipediji. Ako bi se pojavile kritike na račun tog fakulteta, Wifione bi koristio svoj uticaj i uklanjao ih, tvrdi Arbitražna komisija.

Diploma bez težine

Godine 2009. Karijere 360, časopis na engleskom jeziku koji piše o indijskim obrazovnim institucijama, počeo je da objavljuje seriju istraživačkih članaka o IIPM. Časopis je primetio da je IIPM u svojim reklamnim brošurama tvrdio da je povezan s jednim belgijskim fakultetom koji se zove IMI Belgija, pa je studije na njemu okvalifikovao kao prvorazredni "evropski nivo mastera poslovne administracije". Međutim, časopis je objavio dopis belgijskih obrazovnih vlasti u kojem se navodi da IMI Belgija nije akreditovan i da nema zakonsko ovlašćenje da izdaje diplome mastera poslovne administracije. (Visoki sud u Delhiju zaključio je da IMI Belgija nije ništa drugo do „alter ego IIPM“.)

IIPM je, takođe, reklamirao partnerstva s jednim brojem stranih institucija, uključujući Bakingemski univerzitet u Velikoj Britaniji. Časopis Karijere 360 izvestio je da ga je Bakingemski univerzitet obavestio da oni nemaju formalni sporazum sa IIPM. Časopis je takođe pisao da mnogi diplomirani studenti IIPM nisu mogli da pronađu posao ili da su završavali kao predavači na IIPM, sa mnogo nižim platama nego što su mogli očekivati na osnovu reklamnog materijala pomoću koga su namamljeni.

Časopis je takođe otkrio da nijedno od zvaničnih obrazovnih tela u Indiji nije akreditovalo IIPM za izdavanje diploma mastera poslovne administracije. (Odluka suda u Delhiju potvrdila je to.) "Moji roditelji su uzeli drugu hipoteku na svoje imanje da bi platili za moje studije i diplomu", izjavio je jedan bivši student.

"Jednostavno se plašim da im kažem da je to bila prevara. Bolje da jednostavno misle da imam diplomu. Inače bi im prepuklo srce".

Kao i mnogi drugi koji su pohađali IIPM, jedna studentkinja koja je želela da ostane anonimna rekla je da nije mogla da pronađe posao kao menadžer nakon što je diplomirala, uprkos obećanju fakulteta da će joj diploma otvoriti vrata u nekim vodećim indijskim kompanijama. Studenti su plaćali i po 15.000 dolara za studije na IIPM-u. „IIPM je zapravo prodavao maglu“, kaže Mahešvar Peri, publicista u časopisu Karijere 360, koji je uspeo da izađe kao pobednik iz dve parnice koje su protiv njega vođene zbog izveštavanja o ovom fakultetu. Finansijska dokumentacija iz 2010. godine pokazuje da je IIPM prijavio prihod od oko 39 miliona dolara.

Visoki sud je u presudi donetoj u septembru prošle godine naložio IIPM-u da prestane da iznosi lažne tvrdnje u svojoj marketinškoj kampanji i da na svom veb-sajtu postavi presudu, čime će se javnosti jasno predočiti da ova škola nema ovlašćenja da izdaje bilo kakve diplome. Sud je takođe napomenuo da se IIPM može smatrati odgovornim "za svaku tužbu koju podnese bilo koja druga osoba zbog toga što je bila dovedena u zabludu u prošlosti" - čime je praktično studentima otvorio vrata da tuže fakultet.

Niko na ovom fakultetu nije odgovarao na telefonske pozive. Arindam Čauduri, elegantno odeveni dekan IIPM-a i samoproklamovani "guru za menadžment", nije odgovarao na brojne pozive i poruke da bi dao svoj komentar na ovu priču, niti je bilo moguće utvrditi gde se nalazi. Mahešvar Peri misli da je on možda već napustio Indiju. Čauduri, čiji je portret ukrašavao luksuzno štampane reklame za IIPM, svojevremeno se hvalio novinarima da vozi "bentli kontinental" i da voli da pije šampanjac u hotelu "Ric" u Londonu. Kao i drugi uspešni poslovni ljudi u Indiji, producirao je sopstvene filmove. On je bio oličenje uspeha i plodova koje donosi ambicija - ona vrsta ambicije koju dele mnogo siromašnije porodice koje su bile ciljna grupa IIPM-a.

Kako privući studente

Nakon što su se pojavili članci u kojima se negativno piše o IIPM, postalo je teže privući studente putem konvencionalnog marketinga. Upravo tada je veb-stranica IIPM na Vikipediji postala glavni magnet, mada nikada nije nedvosmisleno dokazano da su iza naloga Wifione stajali Čauduri ili njegova kompanija. Wifione je počeo da bude aktivan na veb-sajtu otprilike u isto vreme kada su počeli da se pojavljuju kritički članci o IIPM.

Među člancima koje je Wifione uklonio sa veb-stranice IIPM na Vikipediji brojni su bili oni koje su objavile Karijere 360. Godine 2011. jedan drugi indijski časopis, Karavan, napravio je intervju sa Čaudurijem i objavio izuzetno kritičke rezultate istraživanja. Link koji vodi do tog članka takođe je uklonjen sa stranice na Vikipediji.

Umesto tih i drugih negativnih članaka, pojavile su se lažne tvrdnje da je Peri izgubio sudske parnice protiv Čaudurija. Na stranici Vikipedije takođe je naglašen link za list Pionir, gde se hvali IIPM. Prema Perijevim navodima, ispostavilo se da je članak sa tog linka zapravo bio plaćeni oglas, dizajniran tako da izgleda kao istiniti članak.

Arbitražna komisija Vikipedije smatra da je bivši administrator Wifione u jednom trenutku imao više od 60 lažnih anonimnih korisničkih naloga koje je održavala ista osoba, a koji su mogli da se upotrebe da se nadglasaju protivnički urednici koji bi poželeli da unesu neku promenu. Članovi komisije su čak pronašli dokaze o dva fingirana korisnička naloga preko kojih je urednicima prećeno nasiljem ukoliko ne odustanu od svojih namera, kaže jedan od urednika Vikipedije.

Za siromašne studente iz ruralnih delova Indije Vikipedija je često bila jedini izvor informacija koje su mogli da koriste tražeći koju školu da pohađaju. "Oni zapravo ne shvataju kako Vikipedija funkcioniše. Za njih je to jednostavno veb-stranica", kaže Peri.

Godine 2013. vetar je neočekivano dunuo IIPM u leđa. Nova inicijativa koju je pokrenula fondacija Vikimedija Džimija Velsa omogućila je besplatan pristup Vikipediji s mobilnih telefona. Pokrenut je program "Vikipedija zirou“ u Indiji i drugim delovima sveta u razvoju. „Po mom mišljenju, Vikipedija je time što je dopustila da ovo tako dugo traje upropastila život možda 15.000 studenata“, kaže Peri. „Trebalo je da drže na oku Wifionea i ono što je rađeno s tog naloga - budući da su oni bili baš aktivni.“

Izvinjenje bez kompenzacije

Fondacija Vikimedija je ponudila izvinjenje, ali ne namerava da ponudi i kompenzaciju. U saopštenju je navela sledeće: "Fondacija Vikimedija je s razočaranjem primila vest o navodima o prevari koju su izvršili IIPM i Wifione. Ako je to tačno, onda je to ogromna povreda poverenja i dobre vere naših urednika i čitalaca. Mi ćemo nastaviti da podržavamo naše urednike i administratore u nastojanjima da se energično suprotstave takvim incidentima i u nadi da će uspeti da spreče buduće incidente kao što je ovaj.“ Na pitanje o „Vikipediji zirou“, fondacija je saopštila da "reakcije koje smo dobili od ljudi širom sveta potvrđuju da je besplatan pristup Vikipediji uneo pozitivne promene u njihov život".

Britanski pisac i istraživač Rodžer Dejvis, koji je u proteklih sedam godina bio član Arbitražne komisije Vikipedije, objašnjava da uočavanje lažnih korisničkih naloga kao što je bio Wifione nije tako lako kao što se misli. "Wifione je uspeo tako dugo da ostane neotkriven zato što je sve to rađeno pametno. Tek kada gledate nekoliko godina unazad, sa svim dosadašnjim iskustvom, možete da vidite šta se događalo u slučajevima kao što je ovaj.“ Dejvis takođe tvrdi da je teško prosuditi da li je veb-stranica o nekom poslovnom poduhvatu tačna ili ne ukoliko niste zaista detaljno upoznati s tom granom industrije.

Tonda Vejvančicki, još jedan dugogodišnji urednik Vikipedije, kaže da bi moglo da bude još mnogo slučajeva kao što je ovaj s nalogom Wifione i IIPM. "Obično niko ne primećuje ili niko ne mari. Vikipedija je kao projekat postala preglomazna da bi sadašnji urednički tim mogao da upravlja njom". Kolbe smatra da se nedostaci ovog veb-sajta akutnije osećaju u ostatku sveta nego na Zapadu. "Ljudi u zemljama u razvoju ne razumeju uvek kako se stvara Vikipedija. Taj veb-sajt je toliko uverljiv da ljudi jednostavno misle da je to samo još jedna enciklopedija".


„Moji roditelji su uzeli drugu hipoteku na svoje imanje da bi platili moje studije i diplomu“, izjavio je jedan bivši student. „Jednostavno se plašim da im kažem da je to bila prevara. Bolje da misle da imam diplomu. Inače bi im prepuklo srce“

Vikipedija, koju uređuju dobrovoljci, priznala je da su u prošlosti neki od njenih urednika od biznismenaprihvatali novac u zamenu za pozitivne onlajn prikaze

(NEWSWEEK)