Reditelj Srdan Golubović za Kurir: U Titovo vreme je bilo mnogo romantičnije

Srdan Golubović boravio je nedavno u Indiji, gde je bio jedan od predavača na radionici u kojoj su učestvovali mladi autori koji pripremaju svoj debitantski film.

Jedan od naših najcenjenijih reditelja ugovorio je i bioskopsku distribuciju svog filma „Krugovi“. Golubović u intervjuu za Kurir govori o daljim planovima, kako se slavi Praznik rada u njegovoj porodici, kao i o stanju u srpskoj kulturi.
- Moj otac je bio komunista i veoma je držao do 1. maja. Za nas je Praznik rada bio važniji od 29. novembra, koji se takođe slavio u nekadašnjoj Jugoslaviji. Pamtim ga kao trenutak porodičnog okupljanja, putovanja i odlaska na more u Crnu Goru, u očev zavičaj. I dalje ga slavim. Praznik radnika i rada tiče se svih nas.

Stigli ste da budete Titov pionir?
- Jesam. Išao sam u prvi razred osnovne škole kad je Tito umro. Dobro se sećam i njegove sahrane i smrti. Imam jedan romantičan odnos prema tom vremenu. Pamtim ga kao jedno bezbrižno vreme, što verovatno ima veze s mojim godina.

Uskrs si proveo u Indiji. Kakve impresije nosiš iz te daleke zemlje?
- U Indiji sam prvi put boravio pre 20 godina, kad sam predstavio svoj prvi studentski film. Meni je to bio prvi izlazak iz zemlje posle rata. Impresionirala me je pitomost tih ljudi i lepota zemlje. Nova poseta bila je na poziv Sandens instituta kako bih pomogao mladim ljudima koji pripremaju svoj debitantski film.

Da li isti problemi tište i mlade tamo kao i u Srbiji?
- Problemi su vrlo slični kad je reč o nezavisnom i umetničkim filmu. Glavne teme su siromaštvo i komplikovana birokratija nasleđena od Britanaca.

Imate li ambicije da snimate u Indiji?
- Ne. Vezan sam za Srbiju. Smatram da je za mene kao autora najbolje da se bavim problemima svoje sredine i ljudima koje me okružuju.

Koliko tamo znaju za srpske autore?
- Kusturičine filmove prate i poznaju. Od mojih znaju „Klopku“, dok moj kolega Goran Paskaljević upravo snima novi film u Indiji.

Koji je vaš komentar za novog vlasnika „Avala filma“?
- Ne znam ko stoji iza toga. Nije toliko važno ko je kupio, niti je on kriv. Kriva je država jer je dozvolila takvu prodaju. Mi ne znamo šta će biti s filmovima, kao ni to da li su novi vlasnici u obavezi da ne menjaju namenu tog prostora. Odnos države prema „Avala filmu“ govori o tome da je kultura ne zanima.

Kako komentarišete odnos prema filmskim stvaraocima?
- Davanje za film nije bacanje para u bunar. Svako domaće ostvarenje koje dobije novac od Ministarstva kulture više od pola vrati državi kroz porez, a uposli više od pedeset ljudi. Kinematografija kao delatnost još donosi našoj zemlji neki novac.

Kakvi su vaši planovi?
- Voleo bih da radim TV serije. One su budućnost. Posebno mi se dopada kako Danci to rade. Borimo se s pitanjem da li to što pravimo filmove koje vidi desetak hiljada ljudi u bioskopima uopšte ima smisla. Ovakvi projekti imaju smisla. Nisam siguran da bih umeo da napravim komercijalni film.