PROŠLOST Nekada je film „Kosa“dovodio publiku. Hipici, nagost i droga bili su interesantni, a sada toga svuda ima

Zafir Hadžimanov će sa sinom Vasilom, džez pijanistom, i kvartetom održati 16. maja nastup u „Mikser hausu“ u Beogradu.

Slavni pevač, kompozitor i glumac u razgovoru za Kurir osvrće se na stanje u društvu i svoje najveće uloge.
- Koncert koji nas očekuje do sada je najambiciozniji. Predstavljaće neki vid putovanja od šezdesetih godina do danas. Publika će biti u mogućnosti da čuje moje prve pesme, koje sam snimio u davnim gimnazijskim danima, pa sve do poslednjih iz „Jadnika“ u Madlenijanumu. Nastup je pre svega moj solistički, ali je Vasil imao važnu reč, štaviše, bez njegove inicijative od koncerta ne bi bilo ništa.

Da li će vam se supruga Senka pridružiti na sceni?
- Senka neće biti deo koncerta. Ne oseća se baš najbolje. Ona se povukla sa scene, a s njom bi nastup bio mnogo bolji. Gosti će nam biti kolege iz pozorišta i današnja megazvezda Ivan Bosiljčić. Hteo sam da pozovem i Nebojšu Dugalića, ali neće moći da nam se pridruži jer snima neku seriju u Moskvi.

Uloga u mjuziklu „Violinista na krovu“ vas je proslavila. Ipak, neke predstave koje ste igrali osamdesetih i koje su bile veliki svetski hitovi, u Beogradu su doživele debakl.
- Bila su druga vremena. Osamdesetih je mjuzikl tek počeo da se etablira. Beograd je uvek imao operu, ali ne i mjuzikl. Filmovi poput „Kose“ doveli su publiku. Hipici, nagost i droga tada su bili interesantni i neobični, a sada je golotinja gde god se okreneš.

Kako gledate na današnji trenutak u srpskoj kulturi?
- Svakog dana pokušavaju da odgovore na ovo vaše pitanje. Niko ne zna odgovor, zato što je ovo stanje vrlo pedantno i vrlo grubo spremano godinama. Kad neko 50 godinama kucka po Berlinskom zidu, sa čačkalicom će ga srušiti. A onda su potrebni bageri da se vrati natrag, a oni koštaju.

Žal za ulogom
PLAČEM KADA SE IGRAJU „JADNICI“

U ulozi Žana Valžana u „Jadnicima“ vas je zamenio Nebojša Dugalić.
- Nagovestili su mi da bi bilo dobro da nađemo nekog mlađeg glumca za ulogu Žana Valžana. Trebalo je da igramo u alternaciji, pa da me on kasnije zameni. Međutim, tad me je dočekala bolest očiju, pa sam digao ruke od svega. Kada je trebalo da se odluči, predložio sam Dugalića i verovao sam da će Žana Valžana uraditi odlično. Međutim, naravno, i sad me srce boli. Svaki put kada vidim „Jadnike“ na repertoaru, suze same krenu.