Sofija Tolstoj kopirala je mnoge velike Lavove romane i bez nje "Rat i mir" nikada ne bi bio napisan. Ana Dostojevski prvo se zaljubila u piščeva dela, a onda mu je pomogla i da sredi svoj poročni život

Ruski najpoznatiji pisci, uključujući Dostojevskog, Tolstoja, Nabokova, Bulgakova... često su prikazivani kao usamljeni geniji. Međutim, mnogi od njihovih radova su plodovi kreativnih partnerstava sa njihovim suprugama. Daleko od toga da su one bile samo pasivni daktilografi, one su radile kao urednici, istraživači, prevodioci, izdavači i još mnogo toga.

Ljudi znaju samo deo istorije, recimo da je Sofija kopirala mnoge velike Tolstojeve romane, ali ona je zapravo uradila mnogo više od toga. Oni su razgovarali o svim stvarima, između njih je jednostavno postojala varnica. I bez nje, "Rat i mir" za koji ceo svet zna, nikada ne bi bio napisan.
Vera, Nora, Zelda. Ovo su imena nekih žena najpoznatijih pisaca. One možda nisu poznate, ali je njihov uticaj neprevaziđen. Bilo da su bile domaćice, urednici, sekretarice ili muze, one su učinile da njihovi muževi naprave remek dela.

vera-nabokova.jpg
Profimedia 

Vera Nabokov: Šampion i urednik

Bez nje, ne bi postojala "Lolita". Vera Nabokov nije bila konkretna inspiracija za lik u ovoj knjizi, ali je sačuvala knjigu iz pepela kada je Nabokov zapalio i bacio u kantu. Vera je direktno uticala na sadržaj knjiga njenog muža.S vremena na vreme je govorila: "Ne, ne možete to reći na ovaj način" i Nabokov je smišljao odmah bolje rešenje ili bi ona sama rekla: "Zar ovo nije bolje rešenje?"
Verin život sa Nabokovim je studija o pobožnosti, podstaknut njenom osudom njegove veličine. Prema jednom članku u Njujorkeru u kom piše: "Kada je upoznala svog muža, ona je osetila da je on najveći pisac generacije, toga se i držala 66 godina."

Još od mladih dana Vera i Vladimir radili su kao tim koji je podržavao njegovo pisanje, radeći ponekad i nekoliko poslova. Na kraju, Vera je bila njegov agent, šofer i asistent, prema pisanju Gardijana, Vera mu je čak i sekla hranu za svaki obrok.

sofija-tolstoj.jpg
Profimedia 

Sofija Tolstoj

Brak između Lava i Sofije trajao je 48 godina i njena podrška mu je pomogla da napiše epska dela "Rat i mir", "Ana Karenjina". Upravo ona mu je i pomogla da se reši problema zavisnosti u mladosti. Pisac koji je još u mladosti obećavao, bio je alkoholičar, kockar i ženskaroš. Sve je ispričao Sofiji, obećavajući joj da "neće imati nijednu drugu ženu u selu, osim u retkim prilikama koje neće sam tražiti, ali ni sprečiti".
Kada je otišla prvi put u njegovu kuću, ostala je šokirana prizotom. Krevet bez pokrivača i ćebeta, staro posuđe i sobe u očajnom stanju. Sofija je sve restaurirala i sredila, ali ono što je njoj pričinjavalo radost jeste rad na njegovim delovima.

Postala je Tolstojeva sekretarica i agent. Kopirala je ceo tekst "Rat i Mir", 7 puta i promovisala je muževljev rad (kontaktirala je čak i udovicu Dostojevski za savet).
Problemi su nastali kasnije kada je Tolstoj razvio novu filozofiju pred kraj života. On je još uvek ženi pisao duga ljubavna pisma, ali je već počeo da se odriče porodice i imanja. na kraju, depresivan, Tolstoj je odlutao sa svog imanja.

Sofija je našla Lava na maloj železničkoj stanici gde je ležao i umirao, samo kako bi prisustvovala njegovom poslednjem dahu. Volja da završi ediciju Tolstojevih dela pomoglo je Sofiji da prevaziđe svoj bol. "Nadam se da će ljudi razumeti ženu koja je bila preslaba da bude supruga genija i istinski velikog čoveka", napisala je.

ana-dostojevski.jpg
Profimedia 

Ana Dostojevski

Dostojevski je zaprosio svoju stenografkinju, 20-godišnju Ana Snitkinu, samo mesec dana nakon što su se upoznali. To je bio vrlo kreativni mesec. Ana mu je pomogla da završi "Kockara" i povrati prava na sva njegova dela, koja je prigrabio pohlepni izdavač. "Moje srce je bilo ispunjeno sažaljenjem prema Dostojevskom, koji je pretrpeo pakao egzila. Sanjala sam da pomažem čoveku čije sam romane obožavala", napisala je Ana u svojim memoarima. Pisac je tako sa svojih 45 godina pronašao ženu koja je potpuno posvećena njemu i njegovom radu.

On je bio bespomoćni kockar. Nakon braka, porodica je morala da pobegne iz Rusije jer su ga jurili ljudi za novac. Ipak, on je nastavio da se kocka po Evropi, a ponekad je davao garderobu i nakit svoje žene kao zalog. Ana je negovala njegovu strast kao bolest, više nego kao na porok. Jednom mu je dala poslednji novac iz kuće. Prema Dostojevskom, zbog ovakvog čina shvatio je da je Ana mnogo jača i dublja nego što je mislio. Izgubio je novac, ali je dao ženi dva obećanja - da se više nikada neće kockati i da će je učiniti srećnom. Održao je oba.

Njegovi najveći romani su nastali uz njenu pomoć, kao sekretarice i kao srodne duše. Ona je imala veliki osećaj empatije prema njegovim karakterima, a ponekada je i plakala dok je kucala.
Tokom poslednjih godina piščevog života, njegova porodica je napokon prevazišla finansijsku krizu, zahvaljujući uglavnom Ani koja je sve držala pod kontrolom. Njegova smrt nije bila kraj njene ljubavi, svoj život je posvetila izdavanju njegovih dela i održavajući sećanje na njega. Nikada se nije preudala, govorivši ironično: "Za koga ja mogu da se udam posle Dostojevskog? Tolstoj možda?"