Intervju, glumica na Sterijinom pozorju
Anita Mančić za Kurir: Volim da radim s decom s Daunovim sindromom
Stvaramo polako novu predstavu. Svaki put kad se sretnemo, vidim da se kod tih mališana dešavaju velike promene i da su srećni što su deo radionica
Glumica Anita Mančić biće jedna od zvezda ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, koje večeras počinje u Novom Sadu.
Proslavljena filmska i pozorišna diva u intervjuu za Kurir otkriva da li očekuje petu nagradu u Novom Sadu i kakve utiske nosi s gostovanja iz Prištine, gde je nedavno gostovala s dramom „Romeo i Julija“.
- Predstava „Dok nas smrt ne razdvoji“ dobra je i kvalitetna, što je utisak ljudi koji su je gledali. Idemo u Novi Sad da igramo tekst Mire Furlan, jer zaslužuje da bude na Pozorju. Kakvi će rezultati biti i da li ćemo dobiti nagradu, ne zavisi od nas, već od žirija - kaže Anita.
Trenutno s Mikijem Manojlovićem radite na pripremi komada s decom koja boluju od Daunovog sindroma. Kada ćete biti premijera?
- Ide sporo, a veoma je zanimljivo. Videćemo dokle ćemo stići. Radionice su veoma značajne za njih, čak i da ostanemo samo na svemu tome, sasvim je dovoljno. Ovo je moja najveća uloga i projekat na kojem radim. To su neodoljivi ljudi, i nekako svaki put kad se sretnemo, vidite kako se dešavaju promene kod njih i da su srećni zbog toga što su deo Radionice integracije, koja je njihova druga kuća.
Kakve utiske nosite iz Prištine, s gostovanja „Romea i Julije“?
- Publika je odlično primila predstavu, što govori da nas razumeju u potpunosti. U Prištini nisam doživela nikakvu neprijatnost, podseća me na svaki drugi grad nekadašnje Jugoslavije.
Šta vas je privuklo da uopšte igrate u jednoj ovakvoj podeli?
- Privukao me je koncept. Sam proces rada Mikija Manojlovića i vrsta minimalizma baš mi prijaju. Mnogo volim kontakt s publikom. Više mi prijaju manje forme nego neke grandiozne predstave, u kojima nemate dodira s gledaocima.
Imate li osećaj da će drama „Romeo i Julija“ jednog dana biti istorijski i politički važna?
- Mi uporno odbijamo politiku od sebe. Naša misija je da ljudi koji dođu da je pogledaju razmisle o nečemu što je sasvim dovoljno. Da li će to promeniti odnose Beograda i Prištine? Uvek sam verovala da može, ali nisam sigurna da li je nekad neka predstava napravila veliku promenu.
Proslavljena filmska i pozorišna diva u intervjuu za Kurir otkriva da li očekuje petu nagradu u Novom Sadu i kakve utiske nosi s gostovanja iz Prištine, gde je nedavno gostovala s dramom „Romeo i Julija“.
- Predstava „Dok nas smrt ne razdvoji“ dobra je i kvalitetna, što je utisak ljudi koji su je gledali. Idemo u Novi Sad da igramo tekst Mire Furlan, jer zaslužuje da bude na Pozorju. Kakvi će rezultati biti i da li ćemo dobiti nagradu, ne zavisi od nas, već od žirija - kaže Anita.
Trenutno s Mikijem Manojlovićem radite na pripremi komada s decom koja boluju od Daunovog sindroma. Kada ćete biti premijera?
- Ide sporo, a veoma je zanimljivo. Videćemo dokle ćemo stići. Radionice su veoma značajne za njih, čak i da ostanemo samo na svemu tome, sasvim je dovoljno. Ovo je moja najveća uloga i projekat na kojem radim. To su neodoljivi ljudi, i nekako svaki put kad se sretnemo, vidite kako se dešavaju promene kod njih i da su srećni zbog toga što su deo Radionice integracije, koja je njihova druga kuća.
Kakve utiske nosite iz Prištine, s gostovanja „Romea i Julije“?
- Publika je odlično primila predstavu, što govori da nas razumeju u potpunosti. U Prištini nisam doživela nikakvu neprijatnost, podseća me na svaki drugi grad nekadašnje Jugoslavije.
Šta vas je privuklo da uopšte igrate u jednoj ovakvoj podeli?
- Privukao me je koncept. Sam proces rada Mikija Manojlovića i vrsta minimalizma baš mi prijaju. Mnogo volim kontakt s publikom. Više mi prijaju manje forme nego neke grandiozne predstave, u kojima nemate dodira s gledaocima.
Imate li osećaj da će drama „Romeo i Julija“ jednog dana biti istorijski i politički važna?
- Mi uporno odbijamo politiku od sebe. Naša misija je da ljudi koji dođu da je pogledaju razmisle o nečemu što je sasvim dovoljno. Da li će to promeniti odnose Beograda i Prištine? Uvek sam verovala da može, ali nisam sigurna da li je nekad neka predstava napravila veliku promenu.
Nerazumevanje
POSAO GLUMCA SE MARGINALIZUJE
Kako gledate na stanje u srpskoj kulturi?
- Meni je žao što se posao glumca marginalizuje. Umetnost i naš kontakt s publikom ne može da bude zabeležen. Kada u samom startu nemate razumevanja za posao i sam sistem ne podržava ono što radimo, dolazi do marginalizacije. Dok ljudi ne budu shvatili šta znači biti glumac, nijedan moj kolega se neće osećati kao neko ko je neophodan i da stvara.
NA ISTOM ZADATKU Vučić ih uċutkao rezultatima, pa potegli ljubitelje stranih para CRTU da vređa! Vlast nazvali ološem i udaraju najniže - NA PREDSEDNIKOVOG SINA