KASANDRA PONOVO U SRBIJI: Ostaću večni zaljubljenik u vašu zemlju i divne ljude

Neverovatno veliki uspeh „Kasandre“, Torresovoj je omogućio da upozna zemlje o kojima nije ni sanjala. Osim što je proputovala celu Južnu Ameriku, SAD i Španiju, obišla je i udaljene zemlje Kinu, Japan i Indoneziju. Proputovala je i celu Evropu. Najveće „ludilo“, koje ju je čak uplašilo, doživela je u Indoneziji. Tamo su hiljade ljudi u kilometarskim kolonama satima blokirali saobraćaj. Otimali su se da je dodirnu i tretirali kao boginju. Put slave doveo je Coraimu i u Srbiju, gde je 1997. godine sa porodicom i kolegom Ernijem Sotoom provela, kako kaže, pet čuedesnih dana.

Coraima Torres prisetila se putešestvija po Srbiji, serije koja ju je vinula u zvezde, ali je pričala i na temu sadašnjih projekata i o svojoj porodici.

- Od „Kasandre“ nije mi ostala nijedna materijalna uspomena. Nemam nijednu narukvicu, slike, naslovne strane... Samo čuvam najlepše sećanje na taj period. Niko nije doživeo ono što sam ja doživela. Niko niko drugi nije bio Kasandra – kaže Coraima Torres.

„Kasandra“ je, za mnoge širom sveta, pa i u Srbiji, ostala sinonim za telenovelu. Sjajna interpretacija likova, muzika i bajkovite scene i posle 16 godina, za razliku od ostalih serija, izazivaju iste emocije. U čemu je bila tajna njenog uspeha?

Coraima Torres: Ne bih znala tačno da kažem u čemu je magija tog projekta. U pravom trenutku poklopile su se mnoge stvari: fantastičan scenario, neverovatan režiser, sjajan tehnički tim i glumci u potpunosti predani svom poslu. Zatim, divan cirkus na koji smo mogli da računamo tokom celog snimanja, pun predivnih ljudi koji će zauvek ostati naši prijatelji jer smo sa njima iz dana u dan delili i dobro i loše. Zbog toga je i posao bio podnošljiviji.

Serija je na bajkovit način učila gledaoce o ljubavi, važnosti tradicije, porodice, moralnih vrednosti… U današnjim telenovelama sve više imamo realnih životnih situacija koje ubijaju maštu. Da li ljudi polako prestaju da veruju u bajke?

Coraima Torres: Ljubav je svakodnevno u našim životima, ona je sve što nas pokreće. Naša je odluka kako i gde ćemo je usmeriti. Cenim da je najbolje verovati u ljubav, njenu magiju i ono što nam donosi svakog novog dana.

Da li vi verujete u bajke?

Coraima Torres: Verujem, iako nam život ponekad otežava realnost. Bajka je sinonim za optimizam, od detinjstva vam hrani maštu, majku kreativnosti, a ona je, složićete se, najvažnija. Danas, kada je zahvaljujući Internetu i savremenoj tehnologiji sve na klik od nas, treba verovati u bajke više nego ikada, kako ne bismo otupeli.

Koliko ste se promenili od „Kasandre“?

Coraima Torres: „Kasandra“ je u mnogome promenila moj život. Zahvaljujući njoj otišla sam da radim u Kolumbiju, gde sam se udala i zasnovala porodicu. Tačnije, moj život može se podeliti na period pre i posle Kasandre.

Ciganka sa plavim očima učinila vas je najvoljenijom ženom na svetu. Da li ste tada bili svesni ljubavi koja vas je okruživala i koju ste izazvali svojom ulogom?

Coraima Torres: Tada sam imala svega 17 godina, i nisam znala šta mi se dešava. Adekvatno poređenje prvog talasa moje popularnosti bilo bi sa „Alisom u Zemlji čuda“. Oduvek sam svakom projektu pristupala sa mnogo odgovornosti i s poštovanjem. Ipak, i dan danas me iznenađuje neverovatan efekat koji proizvodi „Kasandra“, kada me ljudi oslove tim imenom. Zbog toga ću joj biti večno zahvalna.

Znate li da ste zbog popularnosti ušli u udžbenike Sociologije za srednju školu?

Coraima Torres: Ne, nisam to znala! Nisam imala ni najmanju ideju. Zaista sam ponosna na taj podatak. Za mene ne postoji veća nagrada od činjenice da je moja serija milionima ljudi više od šest meseci svakog dana, bar na 45 minuta, ulepšala stvarnost.

Po čemu pamtite posetu Srbiji 1997. godine? Kako ste doživeli našu zemlju i kakva vas sećanja vežu za to gostovanje?

Coraima Torres: Srbiju pamtim po najlepšem osmehu, izuzetno pozitivnim i gostoljubivim ljudima. Bilo je divno. Ta poseta zauzima posebno mesto u mom srcu. Pamtim i rado se sećam mnogih predivnih trenutaka, koje sam podelila i sa svojom porodicom. Provela sam nekoliko čarobnih dana sa surpugom i sinom u vašoj prelepoj zemlji iz koje nosim fantastične uspomene.

Ne znam kako da se zahvalim za svu ljubav koju su mi pružili ljudi u Srbiji. Zbog načina na koji su me dočekali i pažnje koju sam dobila, ostaću večni zaljubljenik u vašu zemlju. Hvala za svu ljubav.

Da li ste znali da ima mnogo devojčica koje nose vaše ime iz serije?

Coraima Torres: Nisam. Hahaha... Pa, to je divno. Još jedan sjajan podatak koji ću podeliti sa najbližima. Kasandra je prelepo ime.

Igrali ste u mnogim serijama po romanima Delije Fialjo. Da li je ostala još neka u kojoj biste voleli da glumite?

Coraima Torres:: Smatram se privilegovanom što sam imala tu sreću da radim ruku pod ruku sa gospođom Delijom Fialjo. Uvek će mi biti čast da snimam serije rađene po njenim romanima, jer ih smatram esencijom istinske novele.

Da li ste ostali u kontaktu sa ovom spisateljicom? Kako vi i Delija danas doživljavate euforiju koju je izazvala „Kasandra“?

Coraima Torres: Delija za mene nije samo velika spisateljica, već plemenito ljudsko biće, koje poštujem i kojem ću biti večno zahvalna. Posećujemo se kad god je to moguće. Uvek je lepo biti u njenom društvu. Godinama smo postale sjajne prijateljice, tako da to prijateljstvo negujem sa mnogo ljubavi. Odvela sam i sina kod nje u goste, da je upozna i vidi koliko je divna osoba.

Čemu vas je „Kasandra“ naučila? Kao glumicu, ali i kao osobu?

Coraima Torres: Kasandra mi je kao glumici ostavila želju da zaigram groficu, ali podstakla na zahvalnost i još veće poštovanje prema profesiji. Uvek se trudim da naučim nešto iz svakog lika koji tumačim. Zahvaljujući njima, stekla sam neprocenljivo iskustvo.

Glumom se bavite duže od 20 godina, skoro pola života. Da li svoje likove i dalje proživljavate sa istom strašću kao na početku?

Coraima Torres: Daaaa... Rekla bih sa više strasti, nego na početku karijere. Sada sam svesna svega što se dešava oko mene. Pristupam stvarima sa više razumevanja. Ranije sam bila nestrpljiva, što pripisujem mladosti-ludosti, a sa iskustvom postala sam disciplinovanija. To su samo neki od načina da privatni i profesionalni život ne budu u sukobu.

Poslednjih godina aktivni ste u pozorištu? Da li ste se zasitili telenovela, ili želite da zadovoljite i drugu stranu profesionalne ličnosti?

Coraima Torres: Učestvujem u pozorišnim predstavama onoliko koliko mi to vreme dozvoljava. Lepo je ostvariti taj direktan kontakt sa publikom. Ipak, nikada se neću zasititi telenovela. Uvek sam davala sebi oduška između dva projekta, i smatram da mi je to pomoglo da u svaki naredni uđem sa sto odsto snage, da dam sve od sebe.

Šta za vas znači pozorište?

Coraima Torres: Pozorište je sve, scenski nastup bez specijalnih efekata, gde ste u potpunosti izloženi publici. To je jedinstvena interakcija.

Sa suprugom ste ostvarili odličnu saradnju u pozorištu. Mi imamo jednu staru popularnu humorističku seriju „Pozorište u kući“, pa nas zanima da li se vaš profesionalni odnos sa scene prenosi i u kuću?

Coraima Torres: Hteli ste da me pitate da li nam dom ponekad izgleda naopačke (smeh)? Dva glumca u kući i pubertetlija. Od komedije do horora. Hahahaha... Priznajem da ponekad izgledamo spremni za sitkom postavu, ali... posao je posao. Porodica je moj motor, znači mi sve na svetu. Predajem se svom poslu u potpunosti, i baš zbog toga, kada se kamere ugase, jednostavno se isključim i tada sam tu samo za supruga i sina. Privatno sam žena iz komšiluka. Kuvam, sređujem kuću, idem na pilates...

Danas je nemoguće biti popularan i uspešan, a ne biti tema tabloida. Kako je vama pošlo za rukom da sačuvate sebe od žute štampe?

Coraima Torres: Moj privatan život je upravo to – privatan. Tako je bilo tokom moje čitave karijere. Iako nije lako, trudim se da ono što nije istina isključim iz svog života.

Da li je sin Manu svestan maminog uspeha? Da li biste ga podržali ako bi krenuo vašim stopama?

Coraima Torres: Za početak, komplikovano je biti majka pubertetlije, ali trudim se da ne zaboravim svoje tinejdžerske dane i da se tako lakše suočim sa onim što vreme donosi. Moj sin zna šta gluma znači za mene, jer sam ga od malih nogu upoznavala sa njom i navikavala na činjenicu da se mamin posao razlikuje od profesija majki njegovih drugara. Razume da mi posao donosi veliko zadovoljstvo, i da zbog toga treba da ga poštuje. Naravno da bih ga podržala ukoliko poželi da postane glumac ili režiser, mada ga trenutno fascinira muzika. Voleo bi da se njome bavi. Bitno je samo da bude srećan. Šta god bila njegova profesija, od roditelja će imati punu podršku.

Koji savet vaših roditelja najčešće prenosite sinu?

Coraima Torres: Ne volim da dajem savete, nisam od onih koji ih olako dele. Samo kažem da bi deca trebala da imaju svu ljubav ovog sveta. To je navažnije.

Draga Koraima, hvala vam na razgovoru. Šta biste poručili fanovima u Srbiji, ali i ostalim zemljama Balkana koji vas i dalje obožavaju?

Coraima Torres: Jedan veliki pozdrav svim ljudima u Srbiji, deo mog srca vam pripada. I nadam se (zaista to želim) da ću uskoro imati priliku da vas ponovo posetim. Bila bih izuzetno srećna.

Seriju Kasandra ponovo možete gledati od ponedeljka 8. juna na "Mojoj TV"