ZVEZDA ZVEZDANIH STAZA SRPSKOG POREKLA: Nisam želela da promenim ime, potpisujem se ćirilicom!

Vrlo dobro poznaje srpski jezik, a čak čita i na ćirilici, što je retkost među Amerikancima srpskog porekla. Veoma je ponosna na svoje porodično nasleđe, i nije promenila svoje ime, iako su joj mnogi govorili da bi to trebalo da uradi

Natlijin deda Risto Nogulić rođen je u Trebinju, a u Vetroviti grad na obalama jezera Mičigen, poput drugih mladih zemljaka stigao je u velikom iseljeničkom talasu još pre Prvog svetskog rata. Tu je upoznao izvesnu Sofi Čevinski, pa se njome oženio. U braku su dobili dva sina – Božu i Vojina, Natalijinog oca.

Risto Nogulić je bio jedan od aktivnijih društvenih radnika u tamošnjoj srpskoj enklavi, te je bio jedan od utemeljivača crkve Hristovog rođenja, najstarije od šest srpskih hramova u Čikagu, kojom je nekoliko puta i predsedavao. Ristin sin Vojin, posle Drugog svetskog rata oženio je devojku srpskog porekla, Jelenu Mandušić, te sa njom uskoro dobio junakinju naše priče – Nataliju.

Glumačku karijeru na velikom platnu Natalija je otpočela krajem sedamdesetih godina i do danas odigrala brojne role, i u bioskopskim filmovima i na televiziji, uz to ne zanemarujući ni pozorište. Gledaoci je najviše pamte po ulozi u filmu "Hoffa" gde je bila partnerka slavnom Džeku Niklsonu i filmu Spartan, proslavljenog režisera Dejvida Memeta.

Ipak, svetsku slavu stekla je u kultnoj SF seriji – "Zvezdane staze", gde je glumila ulogu Aline Načajeve komadanta svemirske stanice.

Ostaje žal što je Natalija odbila glavnu ulogu u gledanoj seriji Dosije-X, jer bi njen zvezdani status kudikamo bio veći.

U jednom intervijuu, Natalija je govorila o svojoj glumačkoj karijeri i o porodičnom nasleđu:

"Lik admirala Aline Nečajeve iz “Zvezdanih staza” je doprineo da me ljudi prepoznaju, često zaustavljaju na ulici, i traže autograme. Putovala sam od Las Vegasa do Njujorka i Lestera u Engleskoj, zbog skupova posvećenih “Zvezdanim stazama”, gde sam potpisivala autograme i govorila o iskustvima iz serije. Zapravo, mislim da su “Zvezdane staze – sledeća generacija” jedna od najbolje napisanih serija. Iako se bavi događajima u svemiru, oni su često eho savremenog sveta.

Nekoliko puta sam išla na audicije za ovu seriju, producentu se dopalo kako radim, ali nikako se nisam uklapala u postojeće uloge. Najzad, “napravili” su lik admirala Aline Nečajeve specijalno za mene. Čini mi se da se u imenu koje je zvučalo slovenski reflektovalo moje. Rad sa Patrikom Stjuartom, koji je igrao kapetana Pikarda, bio je veliko uživanje. Bio je tako ljubazan, profesionalan, i dobar prema svima. Kasnije je režirao nekoliko epizoda, uključujući i onu u kojoj sam i ja igrala."

Za snimanje se pripremala tako što je studirala prethodne epizode da bi mogla da razumije kontekst celog projekta:
"Napisala sam imaginarnu biografiju svog lika, “stvorila” njenu prošlost koja je formirala u tako snažnu ličnost. Ona je, na kraju krajeva, bila nadređeni kapetanu Pikardu i celoj stanici. Doživljavala sam je kao osobu od principa, čije odluke možda nisu bile najpopularnije među posadom, ali ih je ona donosila za opšte dobro.

Natalija radi na svom orginalnom scenariju, svojoj ratnoj priči – „Ženski rat“. To je film o lepoj mladoj udovici koja napušta svoje selo pošto joj je sin ubijen u strahotama građanskog razdora na Balkanu. Odlazi da živi kod sestre u Kvins, u Njujork, da se oporavi od bola. Neverovatne i neočekivane stvari joj se dešavaju u Njujorku, koje je odvode nazad u domovinu, gde je očekuje nepredvidivo izlečenje i neizbežno žrtvovanje u ime mira.

"Ovu priču sam napisala, jer sam snažno preživljavala sukobe u domovini moje porodice, kao i zato što nije mnogo napisano o iskustvima Srba. U fazi sam zaokruživanja producentske konsturkcije, i nadam se da će film biti sniman u Srbiji", kaže Natalija.

Natalija je režirala i dokomentarni film o svom dedi, Đorđu Mandušiću, emigrantu sa Kosova, koji je za veliko junaštvo u Prvom svetskom ratu odlikovan najvećim američkim vojnim priznanjem – Kongresnom medaljom časti (Medal of Honor).

Natalija vrlo dobro poznaje srpski jezik, a čak čita i na ćirilici, što je retkost među Amerikancima srpskog porekla. Ona je jako ponosna na svoje porodično nasleđe, i nije promenila svoje ime, iako su joj mnogi govorili da bi to trebala uraditi.

"Mislim da je najvažnije verovati u sebe, i kao što me je otac učio, “biti ono što jesi”. Uvek se držim toga. Na primer, bivši agent me je ohrabrivao da promenim ime u nešto jednostavnije. Mislio je da bi mi to donelo više posla. Naravno, nema ništa sramotno u tome, ljudi to često rade. Karl Malden je bio, kao što znate, Mladen Sekulović. Nikoga ne krivim ako tako nešto uradi. Ali, ja sam preispitala svoju dušu, i odlučila da želim da zadržim svoje porodično ime. Ne žalim zbog toga."

(MojaHercegovina)