POTRESNA ISPOVEST ŠINTERA: Ako se vi ne promenite, uvek ću morati da radim ovaj posao!

Ako je tvoj ljubimac veliki, još i crn, ili pripada pasmini označenoj kao opasnoj, doveo si ga u sigurnu smrt onog trenutka kad si sa njim došao na naša vrata. Jedan takav pas retko preživi šinteraj, bez obzira što je sladak ili treniran

"Ja mislim da je našem društvu potreban krik buđenja. Kao vođa jednog šinteraja, podeliću sa vama jedan pogled u unutrašnjost, ako mi dozvolite. Kao prvo da se obratim štancerima i trgovcima pasa, koji ih nude u kutijama po bulevarima: Trebalo bi da bar jedan dan provedete radeći u šinteraju! Možda, nakon što budete pogledali u žalosne, izgubljene poglede i tužne oči pasa, promenite vaše mišljenje i više nećete prodavati pse ljudima koje ni ne poznajete dalje od odaziva na vaš oglas. Upravo ti vaši štenci bi mogli na kraju završiti ovde, kod mene – u šinteraju, onda kada prestanu da budu slatki štenci. Kako biste se osećali da znate da postoji 90 odsto šanse da taj pas nikad više ne napusti boks, kad jednom dospe ovamo? Inače, 50 odsto tih pasa, koji se ovde dovedu ili koji lutaju izgubljeno ulicama su čistokrvni psi. Evo i najčeših izgovora koje čujem:

-Preselili smo se i ne možemo povesti psa/mačku sa sobom.

Ozbiljno? Gde se to selite i zašto ne tražite odgovarajući stan ili kuću u kojoj mogu i vaši dotadašnji kućni ljubimci sa vama da žive?

-Pas je narastao veći nego što smo očekivali.

Šta ste mislili? Koliko velik može da naraste nemački ovčar?

-Nemam više vremena za životinju?

Ozbiljno? Ja radim 10 do 12 sati dnevno pa uvek imam vremena za svojih 6 pasa kod kuće.

-Uništio mi je celu baštu.

Pa, zašto ga onda ne držiš u kući, kao člana porodice?

A onda uvek dodaju: “Ne želimo da vas opterećujemo da mu tražite dom jer znamo da će se on vrlo brzo adaptirati, jer on je, znate, dobar pas…”

Žalosno je što tvoj ljubimac neće biti udomljen, a znaš li kako je za njega stresno u jednom boksu šinteraja? Tvoj ljubimac ima kratak rok da nađe novu porodicu. Nekad malo duže, ako boksevi nisu prepuni i on ostane zdrav. Ako se tvoj ljubimac prehladi, uginuće. Mačke idu u sigurno smrt. Tvoj ljubimac će biti zatvoren u malom boksu, okružen glasnim lavežom i vriscima ostalih 50 do 100 pasa. Tvoj ljubimac će plakati, tugovati, čekati na svoju porodicu koja ga je napustila. Ako tvoja životinja ima sreću i ako ima slobodnih radnika, moguće je da će malo prošetati. A ako ne, tvoj ljubimac neće dobiti nikakvu pažnju, hranu će dobijati sa tanjira koji se progura ispod žice boksa, a izmet će mu se čistiti vodom sa tuša, sa druge strane boksa.

Ako je tvoj ljubimac veliki, još i crn, ili pripada pasmini označenoj kao opasnoj, doveo si ga u sigurnu smrt onog trenutka kad si sa njim došao na naša vrata. Jedan takav pas retko preživi šinteraj, bez obzira što je sladak ili treniran. Ako se tvoj ljubimac ne udomi brzo, a šinteraj je pun – on će biti ubijen. Ako šinteraj nije pun, a tvoj ljubimac je atraktivan, moguće je da će mu život biti produžen, ali ne predugo…

Većina pasa se odmah ubije, ako su agresivni, a takvo ponašanje mogu pokazati i najmanji psi kada su zatvoreni i ako ne podnose dobro promenu okoline. Ako se tvoj ljubimac zarazi bronhitisom ili nekom drugom infekcijom disnih organa, momentalno se ubija, jer su mala sredstva za plaćanje terapija.

I sad da vam kazem koju u vezi eutanazije, za sve one koji još nisu doživeli kako se potpuno zdrava životinja ubija. Kao prvo, psi se vode na povodcu iz boksa. Oni misle da idu u šetnju i mašu veselo repom, dok ne dođemo u jedan prostor. Tamo zakoči svaki pas. Ja sam se uverio da oni umeju da namirišu smrt i sve izgubljene duše koje su tamo morale umreti. Čudno je, ali se dogodi sa svakim od njih. Tvog psa ili mačku držaće jedna ili dve osobe, zavisno od toga koliko je velika i nervozna životinja.

Onda će neko iz uprave ili veterinar započeti smrtonosni proces. Traži se vena na njegovoj prednjoj nozi u koju se stavlja doza jedne ružičaste supstance. Nadam se da tvoj pas nije previše plašljiv kad ga drži više osoba. Doživeo sam da vidim psa koji je sam sebi iščupao braunilu, krvi je bilo svuda, dok je pas plakao i zavijao. Mnogi ne zaspu odmah, nego se grče i teško dišu, dahću se i bore da udahnu vazduh, unerede se i upiške. Kad se sve završi, tvoj ljubimac se složi,onako kao što se drva slažu, na druge pse u ledari. Tamo čekaju da budu odveženi na otpad. Šta je sledeće? Hoće li biti kremiran? Ukopan? Hoće li završiti u životinjskoj ishrani? Ti to nećeš saznati, ali to je ionako bila samo neka tamo životinja, a ti možeš u svako doba nabaviti novu, je l tako?

Nadam se, ako si sve ovo pročitao, da su ti se oči pomutile i da ti ove slike nikada neće izaći iz glave jer ih ja vidim svakog dana kada se kući vraćam sa posla. Mrzim svoj posao, mrzim ga. Mrzim što on uopšte mora da postoji i mrzim što znam da će ga uvek biti, ako se vi ne promenite! Hiljade i hiljade pasa umire u šinterajima u samo jednom danu, a ti to možeš zaustaviti…

Svakog dana trudim se da spasim bar jedan život, ali su šinteraju sve puniji i puniji. Više je pasa koje primamo nego onih koji izađu van. Molim vas da ne uzgajate na slepo i ne kupujete od ilegalnih štancera dok psi u šinterajima ginu. Mrzi me ako hoćeš. Istina uvek boli, ali to je realnost. Nadam se da ću ovim pismom dirnuti one što štancaju, čije životinje završavaju na ulici ili se kupuju bez cilja.

Želeo bih da neko dođe kod mene u šinteraj i kaže “Čitao sam tvoje pismo i želim da udomim psa!”

(balkan-dogs.com)