Još manje je, kaže, mogao da sanja da će u jednom takvom filmskom ostvarenju stati rame uz rame sa Monikom Beluči, Slobodom Mićalović, Bajramom Koljom Severdžanom, Mikijem Manojlovićem..

TREBINJE - Hram Svetog Preobraženja Gospodnjeg. Molim se. Odjednom me neko blago potapša po ramenu i šapatom upita: ‘Jesi li ti kum?’ Okrenuh se. Namrgođeno, bradato lice pokaza mi očima prema vratima. Bilo je vreme da izađem.“

Ovako Trebinjac Aleksandar Sarić opisuje svoj prvi susret sa slavnim režiserom Emirom Kusturicom u Trebinju. Nije ni slutio, kaže, da će od male, epizodne uloge, koju je prije dvije godine, na početku snimanja, dobio u filmu „Na mliječnom putu“, gotovo do samog kraja ostati deo ekipe i dobiti jednu od glavnih sporednih uloga. Kustine filmove, kaže, obožavao je još od „malih nogu“ i nije mogao ni da sanja da će jednoga dana sarađivati sa poznatim režiserom, biti dio filmske ekipe i na pauzama između snimanja sa njim piti kafu iz plastičnih šoljica.

Još manje je, kaže, mogao da sanja da će u jednom takvom filmskom ostvarenju stati rame uz rame sa Monikom Beluči, Slobodom Mićalović, Bajramom Koljom Severdžanom, Mikijem Manojlovićem i ostalim istaknutim imenima iz svijeta filma.

- Provodio sam jedan sasvim običan dan u vinogradu firme Agrofin gde sam zaposlen, kada je zazvonio telefon. Bio je to Kustin bliski saradnik Slobodan Dedeić, koji mi je ponudio ulogu u filmu. Tražili su krupnog čoveka, a ja sam po konstituciji odgovarao onome što im je trebalo. Primijetili su me u gradu, došli do mog broja i pozvali me. U prvi mah sam odbio, rekavši da nemam vremena, ali kada me je gospodin Slobodan posjetio kod kuće i kada me je supruga nagovorila pristao sam i nisam se pokajao - priča ovaj veseli Trebinjac.

Sarić u Kusturičinom najnovijem ostvarenju u jednom delu filma igra kuma na svadbi koja se događa posle rata. U drugom dijelu filma glumi kuma tokom rata i sve ono čime se bavio dok je trajao.

- Igram čoveka koji ima privatnu firmu, tačnije ratnog vojnog profitera. Imam prolaz i kod EUFOR-a i kod obe zaraćene strane. Direktor sam izbegličkog centra gde je smešten narod svih vera i nacija. Pošto se bavim i trgovinom ljudima, jednoga dana dolazi žena koja hoće da kupi nevestu za svoga brata. To je lik koji igra Sloboda Mićalović. Na video nadzoru pokazujem joj devojku, Moniku Beluči. Oduševljena njenom lepotom, ona kupuje mladu – objašnjava Sarić.

Upravo u tim scenama Aleksandar blisko sarađuje sa Monikom. Izvodi je iz izbegličkog centra, krišom je nosi u jednoj vojnoj torbi i prodaje je. Da ne zna da je filmska diva, kaže, pomislio bi da je samo jednostavna lepotica rođena u Hercegovni. Srpski jezik u filmu govori tečno, jednostavna je, neposredna i uvek nasmejana.

- Kada Monika i Sloboda dođu na snimanje, u vazduhu se oseti toliko pozitivne energije. I njih dve se lepo slažu, sarađuju i poštuju, a tako je i sa ostatkom ekipe. Osećam se izuzetno lepo kada radim sa njima. Svi se prijateljski ophode prema meni, kao da sam godinama dio tima - kaže Sarić i dodaje da i njegovi šefovi na poslu imaju razumijevanja za česte izostanke.

Iako Monika važi za jednu od najlepših žena sveta, mnogi Hercegovci tvrde da je Sloboda lepša. Na naš nagovor da daj svoj sud, Aleksandar kroz smeh odgovara:
- Kada sam prvi put vidio Slobodu rekao sam joj: Istina je ono što ljudi pričaju. Ona me upita: Šta? Pa to da Ste lepši od Monike, odgovorim joj. Zaista, kada dođe šminker, sa njom nema mnogo posla, jer na njenom licu nema šta da se popravlja – kaže Sarić.

I saradnja sa proslavljenim režiserom za Aleksandra je, kaže, jedno lijepo i novo iskustvo. Kustina spontanost, perfekcionizam, smirenost i upornost na njega su ostavili poseban utisak. Iako mnogima deluje kao izuzetno strog, za Sarića je Kusturica samo profesionalac koji zna kada i kako da izvuče maksimum iz svakog glumca.
- Kusturica ne voli da mu glumci glume. Rekao mi je da samo budem prirodan i da mu gluma ne treba. On je tako spontan. Neke izmene i anagdote ubacuje tokom snimanja. Kada sam glumio kuma na venčanju rekao mi je da za sutradan pripremim jednu psovku za novu scenu, ali da ne bude svakidašnja, nego neka naša, hercegovačka. Rekoh mu: Profesore, ja svojoj deci kad me naljute, kažem: Slomiću te k'o sepet, jebem ti rođendan. To mu se svidelo, nasmejao se i tako je sve počelo – objašnjava Aleksandar.

Kada film bude završen, kaže Sarić, siguran je da će publiku ostaviti bez daha. Ovo ostvarenje on vidi kao bajku o ljubavi i dobroti, gde čak i zmija može da bude čovekov prijatelj. Ratna dešavanja, kaže, prikazana su izuzetno autentično.

- Učestvovao sam u ratu i dosta moje rodbine bilo je smešteno u kolektivnim centrima. Sam centar, scene rata, uniforme kod svih zaraćenih strana, obeležja, sve je toliko autentično da sam se za trenutak vratio u to nesretno vreme, koje je, na svu sreću, iza nas. Ono što je posebno važno je da su sve strane prikazane realno, da nema veličanja jednog naroda u odnosu na drugi. Čak su i pripadnici međunarodnih snaga predstavljeni izuzetno autentično – objašnjava nam Sarić.

Iako nikada nije ni sanjao da će zakoračiti u glumačke vode, Aleksandru su se otvorila i nova vrata. Nije želeo da otkrije o kom režiseru je reč, ali nam je najavio da će biti dio novog projekta i novog filma koji će se snimati u Dučićevom gradu.
Aleksandar je otac troje dece, a na putu je i četvrto. Supruga i on rodom su iz Konjica, a nakon rata nastanili su se u Trebinju. Aleksandar je nekada bio policajac, a pored posla u „Agrofinu“, i porodične prodavnice, Sarići se, kao i mnogi Hercegovci, bave i proizvodnjom vina.

Najstariji sin Marko jedva čeka da film bude gotov i da prvi put vidi oca u ulozi glumca.

Osim sina, njegovu ulogu u Kustinom filmu sa oduševljenjem su prihvatili i ostali članovi porodice i prijatelji.
- Kada je čula da sam dobio ulogu u filmu za koji se nisam ni prijavio, moja supruga se šalila sa prijateljima da ona već godinama govori da sam odličan glumac, da sam njoj najbolje odglumio, ali da joj niko nije verovao - aže Aleksandar, šaleći se na svoj račun.

Za potrebe filma, ovaj Trebinjac morao je da pusti kosu, a to mu je, priča, bio najveći problem.
- Više od 16 godina šišao sam se na ćelavo, a onda su mi rekli da uloga zahteva dužu kosu. U početku sam brinuo kako će mi stajati, ali sada sam se navikao i ne želim ponovo da menjam frizuru - priča naš sagovornik.

Ekipa filma „Na mliječnom putu“ trenutno snima nove scene kod Nevesinja, a kada se vrate u Trebinje, Aleksandar će im se ponovo pridružiti na snimanju u selu Uvjeća.

(Moja Hercegovina)