MARINA ABRAMOVIĆ: Nemam dece, jer nisam želela da ih imam!

To je težak izbor, ali sam ga veoma racionalno donela i ni na sekund nisam zažalila. Radiću dok ne umrem, poručila je umetnica

Harizmatična umetnica rođena u Beogradu tokom 80-ih je sa tadašnjim partnerom, nemačkim umetnikom Frankom Uveom Lajspienom, poznatim kao Ulaj, više meseci živela sa Aboridžinima u australijskom "bušu" i na to vreme gleda kao na jedan od najvećih uticaja na svoj rad.

"To je zaista promenilo naše živote, povezanost sa tim ljudima", rekla je ona AFP-u. Par je gotovo godinu dana živeo sa plemenima Pintupi i Pitjantjatjara u blizini ogromnog crvenog monolita Ulurua i rančeva centralne Australije.

Aboridžinska "ideja ovde i sada, da se sve dešava sada" kosnula je Abramovićevu koja je za sličnim iskustvom tragala u svojoj umetnosti. To joj je pomoglo da se mentalno pripremi za svoj rad "Umetnik je prisutan" 2010. godine u Njujorku, gde je tokom tri meseca nepokretna sedela sedam sati dnevno, šest dana nedeljno.

"Kada su nam Aboridžini objašnjavali značenje mitova govorili bi da se sve to dešava sada, a ne da se dešavalo u prošlosti ili će se dešavati u budućnosti...Sve se dešava sada i uvek se dešava sada", ispričala je umetnica čiji se akcenat, i pored godina provedenih u inostranstvu, i dalje čuje.

"Znaju da u životu jedino možemo da se oslonimo na sadašnjost, jer se prošlost već dogodila, a budućnost nije. A ne znate šta budućnost nosi. Iduće sekunde možemo svi biti mrtvi", kaže. Abramovićeva je koketirala sa smrću 1974. u performansu "Ritam nula" u Napulju gde su posetioci dobili instrukcije da je tretiraju kao predmet, sličan onim koje im je izložila - pero, ruža, metak, pištolj. Šestočasovno iskustvo počelo je mirno, ali je na kraju performansa Abramovićeva bila krvava i gotovo gola - publika joj je pokidala odeću, uperila napunjen pištolj u nju, isekla vrat i pisala po njenom telu.

"Ono što sam tada naučila je da svako ljudsko biće može da ubije drugo", kaže Abramovićeva koja u Sidneju učestvuje u projektu Kaldor čiji je cilj da podstakne publiku na aktivnije učešće. Abramović kaže da je kroz rad iskusila najbolje i najgore od čovečanstva, a vrhunac je bio performans "Umetnik je prisutan". Tokom tog testa izdržljivosti, koji je trajao 700 sati, Abramovićeva je tiho sedela projektujući bezuslovnu ljubav svakome ko je seo ispred nje u njujorskom Muzeju moderne umetnosti. Na hiljade ljudi je došlo, mnogi su plakali.

"Sede ispred mene, fotografišu ih, snimaju ih, ja ih gledam i nemaju nigde da pobegnu nego u sebe same. A kada se to dogodi...emocije isplivaju i to sam želela da izazovem kod njih", objasnila je ona. Taj performans, piše francuska agencija, iziskivao je izvanrednu disciplinu i koncentraciju.

"Poseći se...to je lako", jer taj performans traje svega sat vremena, kaže ona aludirajući na rad kada je tokom 70-ih isekla zvezdu na svom stomaku. Iako, dodaje, mogu da vam budu potrebna tri meseca da se oporavite. "Ali sedeti tri meseca? To je mnogo teže jer morate da se bavite svojim umom. Ako se ne pomerite tri sada, rebra vam se usecaju u organe jer polako tonete na stolici. A to je izuzetno bolno".

Abramovićeva, koja se bliži 70. godini, planira da nastavi sa radom koji se sa fizičkih performansa preselo u više mentalnu disciplinu. Ona zagovara prakse poput pažljivog brojanja zrna pirinča u torbi ili sporo ispisivanje nečijeg imena kako bi "pojačali" svest.

"Glavna stvar je da radimo stvari koje ne volimo, kojih se bojimo", kaže ona smejući se na komentar da su te stvari nemoguće.

U Sidneju, u delu "Marina Abramovic: In Residence" ona istražuje kako takva iskustva može da prenese na publiku. Ona je dirigent izložbenog prostora koji poziva posetioce da preispitaju svoj pogled na umetnost. Umetnica koja živi u Njujorku biće i mentor 12 australijskih umetnika, pružaće im pomoć koju sama nikada nije dobila tokom više od 40, najčešće usamljenih, godina rada kao umetnik performansa.

"Nijedan muškarac neće da bude sa vama, jer ste previše ili niste materijal za brak... Nemam dece, jer nisam želela da ih imam, jer sam svu svoju energiju stavljala u umetnost", rekla je Marina Abramović. "To je težak izbor, ali sam ga veoma racionalno donela i ni na sekund nisam zažalila. Radiću dok ne umrem", poručila je umetnica.