Globalni trend u pozorištu gledamo sapunice, blesave komedije su na filmu. To nije slučajno. Ne možete manipulisati onima koji misle svojom glavom. Cilj je isprazniti glavu

Pre nekoliko dana objavljen je „Islednik“, novi roman Dragana Velikića. U ovoj knjizi već nagrađenoj Kočićevim perom autor donosi priču o otkrivanju svakodnevice majke glavnog junaka, inače pisca, nakon njene smrti.

U razgovoru za Kurir Velikić se osvrće na stanje u društvu i kulturi.
- Sve što me okružuje utiče na moj rad. Postalo je normalno da su političari takvi kakvi jesu: lažljivi, ljudi bez morala. To je smišljeno kako bi narod odustao od traženja sposobnih i poštenih. Ko nam je kriv, ubili smo onog koji je bio drugačiji.

Nedavno ste dobili još jednu nagradu u nizu - Kočićevo pero za novi roman „Islednik“.
- U mom slučaju nije to niz nagrada. Jesu to neke najvažnije nagrade, ali mene nagrade nisu formirale. Sem priznanja „Miloš Crnjanski“, koje sam dobio za svoj prvi roman „Via Pula“, one druge, NIN-ova i nagrada „Meša Selimović“, došle su kad sam već uveliko bio pisac koji je stvorio jedan prepoznatljiv literarni svet. Nagrade jesu važne jer skreću pažnju na knjigu, proširuju čitalačku publiku, međutim, meni je važnije kako se ja osećam kad završim novi roman. Knjige ne traju zbog nagrada, već zbog umetničke uverljivosti napisanog.

Milionske tiraže ostvario je roman „50 nijansi sive“. Da li ste ga pročitali i šta mislite, zbog čega „lagano i krajnje površno štivo“ privlači toliko čitalaca širom sveta?
- Ne hranim se na kioscima brze hrane, pa samim tim ne konzumiram ni knjige iz kesica. Globalni trend je da umesto čitalaca imamo potrošače. Svuda je to prisutno. U pozorištu gledamo sapunice, sve više je blesavih komedija na filmu, dakle, zombi danas ima bogatu ponudu. To svakako nije slučajno. Ne možete manipulisati onima koji misle svojom glavom. I zato, cilj je isprazniti glavu.

Da li pre nego što počnete da pišete roman znate kako će se završiti?
- Ne, nikad ne znam kraj unapred, jer ja ne prepričavam unapred smišljene priče. Tokom pisanja roman raste, uspostavlja se jedna realnost. Kraj izroni sam od sebe kad se pripovedanje zaokruži.

O miljenicima
UVEK SE VRAĆAM ANDRIĆU

Koji je pisac uticao na izgradnju vašeg stila?
- Teško je reći ko je sve od pisaca uticao na mene, jer često nismo ni svesni uticaja, ali naravno da su to prvenstveno pisci i pesnici koje volim i kojima se stalno vraćam. Dakle, Kavafi, Zbignjev Herbert, Bulgakov, Kami, Andrić... Knjige neprolazne vrednosti napisali su pisci koji po profesiji nisu bili profesori književnosti. Izbor profesije nije presudan za pisca. I još nešto, uspešan pisac ne znači i dobar pisac. Uspešni dolaze i prolaze, a dobri ostaju.