Novac se usmerava prema Exitu i Guči, to su čisto komercijalni festivali koji jure za profitom. Gitarijada nije komercijalizovana. Besplatna je za posetioce. Mi ne prodajemo ulaznice jer nam je prvenstveni cilj podrška mladim ljudima da ostvare sebe kroz muziku, rekao je predsednik Skupštine grada zaječara

Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara i prvi čovek Organizacionog odbora Gitarijade, rekao je da nije zadovoljan odnosom Ministarstva kulture prema Gitarijadi.

Da li država i Ministarstvo kulture pomažu organizaciju Gitarijade, pre svega finansijski?

- Nisam zadovoljan odnosom Ministarstva kulture prema Gitarijadi. Smatram da ne znaju da rade svoj posao. Novac se usmerava prema Exitu i Guči, to su čisto komercijalni festivali koji jure za profitom. Gitarijada nije komercijalizovana. Besplatna je za posetioce. Mi ne prodajemo ulaznice jer nam je prvenstveni cilj podrška mladim ljudima da ostvare sebe kroz muziku i time utičemo na njihovo vaspitanje, usmeravamo ih da rade pozitivne stvari. To nema cenu. Suština Gitarijade leži u tome i meni je žao što država i Ministarstvo kulture nisu prepoznali stvarni značaj Gitarijade, ali se nadam da će se stvari promeniti za jubilarnu pedesetu, s obzirom da Gitarijada poslednjih godina doživljava procvat i na delu dokazuje svoj veliki značaj u urbanoj kulturi na Balkanu.

- Trudim se da ono što radim dovedem do tog nivoa i kvaliteta da traje godinama. Prošle godine smo osnovali Javnu ustanovu „Gitarijada“ i na taj način omogućili da festival živi 365 dana u godini. Time je Gitarijada dobila jednu novu dimenziju i postavljeni su temelji za njeno trajanje u narednih pola veka – kaže Saša Mirković, predsednik Skupštine grada Zaječara i prvi čovek Organizacionog odbora Gitarijade.

Festival je u svojoj istoriji imao uspona i padova. Jedno vreme je bio skoro mrtav. Da li je tome kumovala marginalizacija rokenrola u Srbiji ili je u pitanju nešto drugo?

Gitarijada kao brend Zaječara je imala svoje uspone i padove, ali nikada nije bila potpuno mrtav festival. Sama organizacija festivala se oslanja na Grad Zaječar, a samim tim i na ljude koji su u određenom periodu bili na njegovom čelu. Jedan od najtežih perioda Gitarijada je doživela za vreme prethodne gradske vlasti koja nije shvatala značaj samog festivala pa je tako 2007. godine održana na Popovoj plaži pred nekoliko stotina posetilaca. Promenom gradske vlasti 2013. godine kada sa svojim timom preuzimam odgovornost za grad, Gitarijada vraća stari sjaj i postaje jedan od najbolje organizovanih i najposećenijih festivala u ovom delu Evrope. Bilo je govorkanja da Gitarijada ove godine neće ni biti održana.

Ko širi te priče?

Nažalost, takve priče dolaze od onih kojima je lični interes bitniji od opšteg. Pomenuo sam da su ljudi koji su vodili ovaj grad do 2013. godine doveli Gitarijadu na najniže grane, a danas zbog gubitka funkcija i privilegija pokušavaju da ospore i omalovaže sve ono što vredi pa me ne čudi njihov pokušaj da šire lažne glasine o festivalu. Ne želim da demantujem one koji u životu ništa nisu uradili, njih demantuje sama Gitarijada sa brojem posetilaca, interesovanjem bendova i medija.

Pandan Gitarijadi su Sabor trubača u Guči i festival Exit. Ima li sličnosti između ova tri festivala?
- Svakako su sva tri festivala ono po čemu je Srbija prepoznatljiva, ali se Gitarijada izdvaja po tradiciji od skoro pola veka. Gitarijada je jedini festival koji kao osnovu u svom programu ima promociju mladih i neafirmisanih bendova. Ona je danas jedina odskočna daska za te mlade ljude koji su sebe pronašli u rokenrolu. Koliko znači Gitarijada tim mladim ljudima najbolje pokazuje broj prijavljenih demo bendova iz čitavog regiona, a samo iz susedne Hrvatske prijavilo se za ove godine preko sto bendova. Možemo danas ponovo da kažemo da je Gitarijada vratila sve ljude iz rokenrola sa prostora bivše Jugoslavije.

Tvoj fah kao menadžeru su pre svega pop i folk muzičari. Jesu li rokeri lakši za saradnju imajući u vidu da je rokenrol ovde odavno u drugom planu?
- Rokenrol je od nastanka bio muzički pravac koji predstavlja svojevrsnu vrstu bunta. Rokeri nisu ni lakši ni teži za saradnju od muzičara drugih žanrova, naročito kada se radi o rok ikonama kakve mi dovodimo na Gitarijadu. Uzajamno poštovanje i uvažavanje je ključ dobre saradnje, naravno uz poznavanje menadžerskog posla. Kada to posedujete, onda nema muzičara koji je težak za saradnju. Mnogi ne znaju da su „4 asa“ moj projekat. Sastav su činili Alen Islamović, Vlado Kalember, Jurica Pađen, Rajko Dujmić i Slavko Pintarić Pišta. Godinama sam uspešno sarađivao i sa Divljim jagodama. Kada naučite da budete menadžer, onda upoznate sve tajne te profesije. Jednom rečju, ako naučite da vodite i upravljate malim sistemima, neće vam biti teško da se uklopite i u velike. Festival je fabrika koja radi tokom cele godine. To je tajna uspeha. Ko zna zna, a ko ne zna da prepozna teško da će naučiti.

Može li Gitarijada vremenom da se internacionalizuje, odnosno da postane festival gde će nastupati i velike svetske zvezde, kao što je to slučaj sa Exitom, čime bi privukli i strance?
- Gitarijada može i treba da se internacionalizuje. Mi smo od 2013. godine stavili akcenat na susednu Bugarsku, gde Gitarijada ima aktivne promocije, što je dovelo do toga da priličan broj naših suseda dolazi na Gitarijadu. Aktivni smo i u svim državama bivše SFRJ. U planu je i uključivanje ostalih balkanskih zemalja u promociju Gitarijade. Ovo će se naročito odnositi na narednu, jubilarnu pedesetu. Ove godine na Gitarijadi će nastupiti i nemački bend Guano Apes, što znači da su stranci već na Gitarijadi, naravno izuzimajući države sa ex-YU prostora, jer smatram da Gitarijada podjednako pripada svima.

Na mitinzima SNS čiji si ti član nastupaju uglavnom Aca Lukas, Amadeus bend i slični izvođači. Sa druge strane političari se utrkuju ko će otvoriti Sabor u Guči, ali ih mnogo ne zanima “urbana” rok publika. Zašto?
- Mnogi političari često jure za masom. Smatraju da će im biti plus u karijeri ako se pojave na nekom festivalu, bez obzira da li tu vrstu muzike vole i slušaju. Ubeđen sam da će mnogi poželeti da dođu i na Gitarijadu, s obzirom da je broj posetilaca prošle godine bio skoro 300.000, a mi planiramo da taj broj nadmašimo. Uostalom, Bajaga nastupa na mitinzima DS-a, a Ana Bekuta i Maja Nikolić na okupljanjima SPS-a.

Može li država da utiče na promenu svesti, o kojoj govori premijer, i kada je u pitanju odnos prema rokenrolu?
- Država može i treba da promoviše prave vrednosti, od zdrave telesne do zdrave duševne hrane. Rokenrol je muzika svih generacija, nastala u vreme kada su naši očevi bili mladi, slušale su je naše generacije, a sada je slušaju naša deca. Kada nešto opstaje toliko dugo, onda je jasno da postoji razvijena svest o tome. Dakle, nije potrebna promena svesti, već da se prave vrednosti postave na pravo mesto.

Kako si ti doživljavao Gitarijadu od vremena kada si bio klinac pa do danas?
- U to vreme se živelo za Gitarijadu koja se održavala poslednje nedelje avgusta. Za nas je bio doživljaj da dočekamo svitanje na Kraljevici uz svirku najpoznatijih bendova sa ex-Yu prostora. Danas u eri modernih tehnologija teško je objasniti koliki značaj i uticaj je na nas imala Gitarijada, kada je današnjim klincima sve dostupno na jedan klik. Mi smo na taj jedan klik čekali cele godine i živeli od Gitarijade do Gitarijade. Danas kada sam deo te priče želim da našoj deci pružim priliku da osete vrednost lajv nastupa i da postanu deo tradicije. Mislim da sam u tome uspeo i da je Gitarijada danas jedini festival koji okuplja generacije od dece, preko roditelja do njihovih baka i deka. To smo postigli tako što smo nastupe poznatih bendova prebacili iz ranih jutarnjih sati na sam početak.

Danas/MojaTV