Hiljadama godina, religija i nauka se sukobljavaju oko toga šta se dešava posle smrti, ali se svi slažu u jednom – svi ćemo umreti. Međutim, jedan naučnik smatra da ni to nije sigurno.

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Dr Robert Lanza, naučnik, direktor kompanije Advanced Cell Technology i docent na Institutu za regenerativnu medicinu Medicinske škole Univerziteta "Vejk Forest" na svojoj veb stranici objašnjava zbog čega veruje da smrt nije konačna.

„Nakon smrti jednog svog starog prijatelja“, piše Lanza, „Albert Ajnštajn je rekao: 'Sada je Beso napustio ovaj neobičan svet malo pre mene. To ne znači ništa. Ljudi kao mi... znaju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti samo tvrdoglavo upozna iluzija.' Novi dokati nastavljaju da pokazuju da je Ajnštajn bio u pravu – smrt jeste iluzija.“

On ističe da verujemo u smrt jer smo učeni da umiremo, kao i, naravno, zato što povezujemo sopstveno biće sa svojim telom, a znamo da tela umiru. Ali biocentrizam – nova teorija svega – zastupa stanovište da smrt nije konačna onako kako se veruje. Dodajte tome život i svesnost, kaže Lanza, i moći ćete da objasnite najveću naučnu zagonetku – šta se dešava posle smrti.„Na primer, tako postaje jasno zašto prostor i vreme – čak i karakteristike materije – zavise od posmatrača. To, takođe, objašnjava zašto su zakoni, sile i konstante svemira tako dobro ujednačene da podrže život.“

Naime, jedan od najsigurnijih zakona jeste da se energija nikad ne gubi, ona se ne može ni uništiti ni stvoriti. Šta se onda dešava s energijom nakon što telo umre? Da li ona menja svoj oblik?

Lanza podseća na rezultate zanimljivog eksperimenta kvantne fizike u okviru kojeg su naučnici posmatrali česticu koja prolazi kroz dva proreza u barijeri. Ona je morala da “izabere” kroz koji će od proreza proći, ali dok je naučnici nisu posmatrali, čestica se ponašala kao talas i istovremeno prolazila kroz oba proreza. Da li je onda moguće da čestica menja način ponašanja u zavisnosti od toga da li je neko posmatra, pita se Lanza. To je nemoguće, konstatuje on, zbog čega smatra da stvarnost, stoga, zavisi od naše percepcije.

“Sve što u određenom trenutku vidimo i doživljavamo zapravo je vrtlog informacija proizvedenih u mozgu, a vreme i prostor su samo sredstva pomoću kojih sve te informacije stavljamo u isti okvir”, ističe Lanza.

Iako je ovakvo objašnjenje prilično složeno, Lanza kaže da se ono može objasniti i na primeru boja. Recimo, mi vidimo da je nebo plavo, ali ako bi naše moždane ćelije bile "isprogramirane" da nam poruče da je nebo zeleno, da li bi značilo da je nebo plavo? Ili je reč isključivo u percepciji?

Naime, on smatra da univerzum postoji samo zato što ga je pojedinac svestan. Život i biologija su u središtu stvarnosti, što čini univerzum - nije univerzum taj koji stvara život. Isto se, ističe Lanza, može reži za vreme i prostor, koji su samo oruđe uma i svesti.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

23 najbogatije zemlje na svetu

Koliko zlata ima u ljudskom telu?

Veličanstven prizor: Pogledajte kako izgleda rođenje delfina (VIDEO)

Kako je izgledalo savezničko bombardovanje Novog Sada 1944. (VIDEO)

Možete li da opišete kružnicu rukom i nogom, ali u suprotnim smerovima?