Preminuo je sam u staračkom domu, ali njegove reči će vam otvoriti oči

Jedna od sestara je odnela svoju kopiju u Melburn, a odatle se pesma proširila po čitavom svetu - jednostavna, elokventna i neverovatno dirljiva.

Džangrizavi starac

"Šta vidite, sestre? Šta vidite? Šta mislite kad gledate u mene?
Džangrizavog starca, ne posebno mudrog
Nesigurnog iz navike, s lutajućim pogledom?
Kome hrana curi, a on ne odgovara,
Kada glasno kažete, volela bih da se potrudiš!
Koji naizgled ne primećuje, stvari koje činiš.
I koji uvek gubi, cipelu ili čarapu? Koji, opirao se ili ne, pušta da radiš po volji,
Sa kupanjem i hranjenjem, da ispuniš dugi dan?
Da li to misliš?, Da li to vidiš?
Onda otvori, oči sestro, jer ne gledaš u mene. Reći ću ti ko sam dok sedim ovde tako mirno.
Dok radim šta želiš dok jedem po tvojoj volji. Ja sam dete od deset, sa ocem i majkom, Braćom i sestrama, koji vole jedni druge. Mladić od šesnaest, sa krilima pod petama
Koji sanja da će uskoro, ljubav da spozna. Mladoženja od skoro dvadeset, moje srce poskakuje.
Sećam se zakletve, koju sam obećao da ću održati. Sa dvadeset i pet, sad, imam decu svoju.

Koja me treba da ih vodim i srećan, topao dom obezbedim.
Čovek od trideset,
Moji mladi rastu brzo,
Vezani jedni za druge, vezama koje će da traju.
Sa četrdeset moji mladi sinovi su odrasli i otišli,
Ali moja žena pored mene je da osigura da ne žalim. Sa pedeset, ponovo bebe se igraju oko mojih kolena, Ponovo znamo decu ja i moja voljena.
Mračni dani su predamnom moja žena sad je mrtva. Gledam u budućnost i tresem se u strahu,
Pošto moji mladi sada imaju mlade svoje. I mislim o godinama o ljubavi koju sam znao.

Sad sam star čovek i priroda je okrutna. Šala je učiniti starost da izgleda budalasto.
Telo, ono se raspada snaga i gracioznost, napuštaju me
Samo kamen ostaje, tamo gde je nekad srce bilo. Ali unutar ove stare lešine, mladić i dalje boravi. I sa vremena na vreme moje ranjeno srce naraste,
I sećam se radosti i sećam se boli. I volim i živim… život ispočetka.
Mislim na godine, premali ih je broj koje su prošle prebrzo.

I prihvatam prostu činjenicu da ništa ne može da traje. Zato otvorite oči ljudi, otvorite i vidite.
Ne džangrizavi starac. Pogledajte bliže vidite - MENE!"

Sledeći put kad sretnete stariju osobu koju biste otpisali, setite se ove pesme, pogledajte dublje i vidite mladu dušu koja sedi ispod onemoćalog tela. Najlepše stvari na svetu ne mogu biti viđene ni dodirnute, one se moraju osetiti srcem!