Ćerka poglavice plemena Pouhatan Algonkin, iako je živela krajem XVI i početkom XVII veka - i to svega 22 godine, ostala je upamćena do danas. Zbog čega se još uvek sećamo Pokahontas?

U svom kratkom životu, ona je bila poznata po više imena - Matoaka, Amonute, Rebeka Rolf i imala zanimljiv životni put, ali je istorija pamti najčešće kao Pokahontas, lepoticu koja je spasla Džona Smita.

Pokahontas je rođena 1595. godine u današnjoj Virdžiniji. Njeno neobično ime Matoaka je na jeziku njenog naroda značilo "mala čigra", a malo se zna o tome kako je izgledao njen život pre nego što je srela engleskog kapetana Džona Smita, budući da prvi zapisi o njoj potiču iz njegovih pisama.

Taj susret, koji je verovatno u potpunosti promenio tok Pokahontasinog života, dogodio se početkom 1608. godine, kada je Pokahontas bila trinaestogodišnjakinja. Kapetan Smit je stigao u ovaj deo sveta u aprilu 1607. i imao brojne susrete s domorocima, istraživao je okolinu i upoznavao Novi svet. Međutim, nije dugo odolevao - u decembru ga je zarobio mlađi brat poglavice Pouhatana, dok je Smit istraživao reku Čikahomini.

Sudeći po pismu koje je kapetan poslao kraljici Ani 1616. godine, Pokahontas je u trenutku pre nego što je Smit trebalo da bude lišen života hrabro istupila i borila se za njegov život i oslobađanje. Englez se ubrzo bezbedno vratio u kolonizovano područje Džejmstaun, a Pokahontas ga je često posećivala. Prema nekim izvorima, ona je dolazila u Džejmstaun da se igra s dečacima i svakih četiri do pet dana donosila toliko hrane da je verovatno spasla živote mnogih engleskih vojnika.Međutim, kako se ubrzano kolonija širila, Pokahontasino pleme se osećalo sve ugroženije, te je novi sukob između naroda bio neizbežan. U jednom okršaju Smit je ranjen, te se vratio u Evropu, a njegovi saborci su Pokahontasinom narodu rekli da je preminuo, zbog čega je ona dugo verovala da je zauvek izgubila svog prijatelja i prestala da posećuje Džejmstaun.

Ukoliko verujemo istorijskim podacima, Pokahontas i Džon Smit nisu bili ljubavnici - čak nisu ni bili u godinama u kojima bi mogli da budu par. Prvi zapisi koji ih opisuju kao zaljubljene pojavili su se u XIX veku, a ta verzija priče obogaćena je dodatnim detaljima 1995. godine, kada je snimljen animirani film koji ih predstavlja na taj način.

U martu 1613. godine, poglavica plemena Patavomeka zarobio je Pokahontas i predao kolonistima kako bi se nagodili s Englezima za oružje i zarobljenike. Ona je, potom, odvedena u Henrikus (današnji okrug Česterfild), gde ju je sveštenik Aleksander Vitaker podučavao i pokrstio. Ubrzo je Pokahontas dobilla ime Rebeka i savladala veći deo engleskog jezika i hrišćanskih nauka. Godinu dana kasnije, Englezi su želeli da je predaju njenom plemenu kako bi izdejstvovali mir, ali je Pokahontas odlučila da ostane među Evropljanima jer ju je otac olako dao. Kako je objasnila svojim novim prijateljima, njen otac ju je smatrao manje vrednom od engleskog oružja, zbog čega bi ona radije živela s Englezima.

Tokom meseci provedenih u Henrikusu, Pokahontas se zbližila s udovcem Džonom Rolfom, poznatim i uspešnim uzgajivačem duvana. Petog aprila 1614. godine, Rolf i Pokahontas su se venčali, a početkom naredne godine su dobili sina Tomasa.

Ovaj brak je doprineo smirivanju strasti između zaraćenih strana. Englezi su primetili kakav uticaj ima indijanska princeza, pa su odlučili da Pokahontas, sa još jedanast svojih sunarodnika, otpujue u Englesku. Javnost je neočekivano dobro reagovala na lepu Pokahontas, koja je volela kolonizatore i rado postala Rebeka. Štaviše, ona i ostali pripadnici plemena su bili gosti na dvoru Džejmsa I. Tokom ove posete Engleskoj, Pokahontas je srela i Džona Smita, za kog je godinama verovala da je mrtav.

U martu, 1617. godine, Rolf i Pokahontas su se ukrcali na brod kako bi se vratili u Virdžiniju, ali se na samom početku puta supruga uzgajivača duvana osetila loše. Zbog toga se par iskrcao u Grejvslendu, a vrlo brzo je Pokahontas tu i preminula. Uzrok smrti je ostao nepoznat, a danas postoje teorije da su u pitanju bila neka od čestih oboljenja u to vreme: zapaljenje pluća, tuberkuloza ili boginje. čak se verovalo i da bi indijanska princeza mogla biti otrovana.Sahranjena je u Grejvslendu, gde je 1727. izbio požar koji je uništio i crkvu i crkveno groblje, pa se ne zna tačno koje je grobno mesto Pokahontasino.

Iako je imala samo jedno dete, danas u SAD-u živi mnogo potomaka Džona Rolfa i Pokahontas. Štaviše, brojne su poznate istorijske ličnosti koje potiču baš od njihvoog sina Tomasa - Edit Boling Galt Vilson (supruga 28. predsednika Amerika Vudroa Vilsona), general Džordž V. Rendolf, admiral Ričard Bird, guverner Hari F. Bird, Paulina de Rotšild, Nensi Regan, Glen Strejndž, Persival Lovel...

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Ko je bila sultanija Hurem?

Priča o Ejdi Lavlejs, ženi koja je u XIX veku napravila prvi kompjuterski program

Da li je ova žena najmasovniji evropski serijski ubica?

Kako bi vanzemaljci bili pozdravljeni na srpskom jeziku?

23 najbogatije zemlje na svetu