Nekada su sve kuće imale siniju i na njemu su žene mesile hleb. Sinija obično treba da budu od bukovog drveta

Neke reči jednostavno iščeznu iz jezika, zemenile su ih neke nove, savremene, otišle su u zaborav i kao da nikada nisu postojale. Ostale su zapisane samo u rečnicima, koji svedoče o starim vremenima, našim precima i njihovoj kulturi, tradiciji i jeziku. Možda smo za neke reči i čuli, ali ne znamo šta znače.

Jedna od reči koja se više ne koristi u savremenom jeziku jeste reč - sinija. To je reč turskog porekla, koja predstavlja niski okrugli sto od drveta, bakra ili srebra za obede, a u nekim krajevima predstavlja veliki drveni tanjir. U nekim krajevima za nisku sto koriste se reči trpeza, sofra...

Nekada su sve kuće imale siniju i na njemu su žene mesile hleb. Sinija obično treba da budu od bukovog drveta, koje se suši pet-šest godina da ne bi bilo pucanja i mogu da traju 100 godina. Delovi su se sastavljali drvenim klinovima.

Niski sto za ručavanje u raznim krajevima se koristi drugačije. U zapadnoj Bosni se ovakav sto naziva sofra, javila je Edina na društvenoj mreži Jezičke nedoumice. Jelena je zatim napisala da se sinija koristi za mali sto u Brčkom, dok u okolnim selima oko Banjaluke se kaže sofra.

"I meni se čini da se kod nas sinija koristi za posudu, odnosno kao veliku tacnu. Evo, setih se da se takva posuda još zove demirlija", napisala je Edina.

"U mom kraju ovoga i nema, ja sam iz Smedereva. Ali sinija je poslužavnik, najčešće metalni, baš retko drveni, koji se postavlja na nožice pa se tako dobije sofra. Ovo je sofra. Doduše, ja govorim o originalnim stvarima, moguće da je u Bosni to izmešano", objasnio je Marko, dok je Senada napisala da se sinija koristi u Sarajevu.

Ima i onih koji prvi put čuju za ovu reč iako znaju da je nekada svaka kuća ručavala na niskim stolovima.
"Moja baka kaže da je to trpeza. Čula sam i naziv sofra, ali evo, za siniju čujem prvi put".