Priče o prijateljstvu čoveka i psa su uvek veoma emotivna, ali ova je zaista posebna

Kada otvorite Fejsbuk stranicu čoveka po imenu Boban Guja možete zaključiti da je prijateljstvo između njega i njegovog psa Kikija bilo ogromno. Nažalost, prslatki pas je nedavno uginuo.

Njihova priča je veoma emotivna i simpatična. Boban, koji je poreklom iz Bosne i Hercegovine a trenutno živi i radi na Floridi, i negov pas Kiki imali su zajednički profil na Fejsbuku. Oni su putem ove društvene mreže svakodnevno svoje prijatelje obaveštavali o zajedničkim aktivnostima u kojima uživaju.

Fejsbuk stranica Bobaba Guje gotovo da je potpuno bila posvećena njegovom, kako i sam kaže, najboljem prijatelju Kikiju. Pa tako kada bi se odjavio sa ove društvene mreže, Boban bi uvek prijatelje pozdravio u svoje i Kikijevo ime.

Bobanovih fotografija gotovo i da nema, ali zato Kikija možemo videti u svim psećim aktivnostima.

Kiki I Crni cuvaju ranc (Kiki jutros primio inekciju jer mu je grlo upaljeno) - pregurat ce on I ovo (Y)

Posted by Boban Guya on Friday, August 7, 2015

Međutim, nedavno je Boban objavio veoma emotivan status u kom je obavestio svoje prijatelje na društvenoj mreži da je njegov Kiki uginuo.

"Dragi FB prijatelji, moj Kiki je umro juče 11. avgusta. Bolest je bila jača od njega i u 20 sati je izgubio bitku za život i napustio ovaj svet. Jutros 12. avgusta u 9 sati je sahranjen uz sve počasti na porodičnom imanju. Uzak krug prijatelja i njegov najbolji drug Crni je prisustvovao sahrani na Kikijevom poslednjem ispraćaju. Njegova ljubav je bila ogromna kao i moja prema njemu. Izgubio sam najboljeg prijatelja koji me je uvek dočekivao sa puno iskrene ljubavi i radosti. Jako sam ponosan sto sam imao tu čast da je živeo pored mene pružajući mi sve što se zove iskrena sreća i ljubav. On će ostati u mom srcu dok sam živ. Neka mu je večna slava i najiskrenije hvala sto sam imao tu privilegiju da svakodnevno provodim predivne trenutke u njegovoj blizini".

Kikijevo posljednje prebivaliste :-(

Posted by Boban Guya on Wednesday, August 12, 2015