Posvađaju se komšije jer pripadaju različitim nacijama. Etnički princip im je najvažniji, a ja sam protiv toga

Mislim da generalno teatar ne utiče ni na šta. Nažalost, poprima uloge zabave radi zabave. Današnja publika uglavnom zbog toga dolazi na blagajnu, žele nešto smešno. To je uglavnom zbog toga jer je život postao suviše siv i ljudi žele, nakon što mukotrpno rade u svojim firmama za nikakve novce, da ih nešto zabavi, izjavio je jedan od najpoznatijih srpskih glumaca i nekadašnji upravnik Ateljea 212 Svetozar Cvetković.

Na konstataciju da se stiče utisak da pozorišne kuće u regionu nameću teme koje pripadaju prošlosti Cvetković kaže da je odgovornost za to je potekla iz miljea u kojem živimo, a ne uspevamo se iz njega izvući.

"Mi se ne možemo ni 20 godina nakon rata izvući iz njega. Kud god se okreneš, to tako izgleda. Stalno pričam kako se sećam vremena kad sam išao na more, 1965. godine. Imao sam tek sedam godina. Tada je bilo puno Nemaca na Jadranu, ali niko ih nije gledao popreko iako su 20 godina pre toga vodili rat sa celim svetom. Oni su uspeli u pročišćenju, koje je nama potrebno. Ne da zaboravimo, nego da uspemo u budućnosti", rekao je Cvetković.

Prema njegovim rečima mi na Balkanu stalno vozimo napred, ali gledamo iza.

"To je besmislica i to nas košta u životu, a samim time i u pozorištu. Stalno se podsećamo na taj pakao i upozoravamo kako bi se to opet moglo dogoditi, umesto da verujemo da nam se to više nikad neće dogoditi. To je ključno u zastoju Balkana, celog ovog prostora. I Hrvatska bi sada trebala da se drži Evropske unije i da se otkači od Balkana. Ali to je pitanje mentaliteta, onoga što je zapravo u nama", kaže on.

Cvetković napominje da postoji surova kob ovih naroda - govore gotovo isti jezik, a različite su kulture i da, kako kaže, zahvaljujući loše vođenoj politici, svoje kulture smatraju višim od drugih, umesto da u različitosti kulture vide lepotu.

"Moja generacija je doživela lepotu različitosti. Od Titove smrti pa do rata bio je najlepši period naših života. Moja generacija nije verovala da se može dogoditi šta se dogodilo - rat i mržnja", kaže bivši upravnik Ateljea 212.

O tome da li se nada da će njegova deca živeti u zdravijem društvu Cvetković kaže:

"Ne. Sećam se kako sam 1991. godine u Beogradu video kako tenkovi idu prema Hrvatskoj, nepregledne kolone i zaglušujuće buke. Neki su im i cveće bacali. Nakon što je kolona prošla, jedan čovek je stajao i rekao: "Pogan narod, nema nijedne generacije koja je prošla bez rata". Zato ne verujem u zdravije društvo."

Ističe da se se održava imbecilni običaj zbog kojeg se svakih 30-40 godina dogodi situacija zbog koje ljudi moraju ići u skloništa.

"Posvađaju se komšije jer pripadaju različitim nacijama. Etnički princip im je najvažniji, a ja sam protiv toga. Ali, ja sam ceo život u manjini, pa tako i u tom pogledu. Ne sviđa mi se guranje stada u jedan tor", rekao je Cvetković.

Na pitanje da li je odustao od za tom potrebnom promenom poznati glumac kaže da ne postoji vrsta alternativnog mišljenja koje bi moglo funkcionisati s onim što osećam, a postojala je pre petnaestak godina.

"Umetnik mora biti korektor društva, jer ovaj poziv ipak ima javnu funkciju. U prvo vreme sam bio prilično tužan jer moja opcija ne pobeđuje, onda sam shvatio da je privilegija biti u manjini. Zašto misliti kao i drugi? To je populizam. Nažalost je to referenca demokratije, većina vodi stvar. U našim krajevima zbog toga pobeđuje etnocentrizam. Misle da tko je u većini, pobeđuje, a ja se s tim ne slažem. I zato se nikad neću baviti politikom", zaključio je Cvetković.

(Express.hr)