Nakon više od sedam godina pauze Katarina Radivojević se vraća na pozorišnu scenu dramom „Sluškinje“, koja će premijerno biti izvedena sutra uveče na sceni Kult, ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“.

Tekst velikog francuskog pisca Žan Ženea postavlja mladi reditelj Stevan Bodroža, a partnerke su joj Marija Vicković i Leana Vučković.
- Tumačim lik starije sestre Solanž. Sluškinje su i sestre. Ona je dominantna, manipulativna i na neki način psihološki zlostavlja mlađu sestru Kler. Meni je izazov da je glumim zato što je potpuno drugačija od onoga što sam igrala do sada. Nekako je surova i gruba. Nije nimalo lepa iznutra.

Predstava govori i o žrtvama nasilja. Da li ste nekad bili žrtva nekog vida nasilja?
- Nisam bila, hvala bogu.

Kakva je Marija Vicković kao partner i šta vam je bilo najteže da savladate od glumačkih zadataka?
- „Sluškinje“ se u Beogradu nisu igrale već više od 25 godina. Tokom studija smo Marija i ja razmišljale o ovom komadu i ideji da nam bude diplomski ispit. Likovi su zahtevni, kao i sam tekst, ali smo smatrale da je interesantnije baviti se ozbiljnijim sadržajima i na taj način dati svoj mali doprinos našoj jadnoj kulturi.

Bili ste najbolji student, prva na listi kada ste upisali FDU, a zapostavili ste studije. Što ste rešili baš sada da diplomirate?
- Prvo mesto sam delila baš sa Marijom, a nisam bila najbolji student. Bilo je boljih od mene. Moj nezavisni duh i način života odredio je na kraju i kako će ići moja karijera. Nisam želela da budem vezana za bilo koju instituciju, a ni za grad u kome sam odrastala i koji obožavam. Radim tamo gde me pozovu, a diplomiraću sada zato što je to jedini način da se usavršavam dalje ako to poželim.

A gde vidite kulturu u ovom našem sistemu?
- Teško je biti optimističan iako se uvek trudim i verujem da će biti bolje. Izborom da radimo Ženea, a ne neki laki komad, pokazali smo inicijativu. Naše ministarstvo kulture čekalo je deset godina da donese zakon o povraćaju poreza stranim produkcijama koje bi snimale filmove i serije kod nas. Većina naših komšija je odavno to uradila, pa se tako „Igra prestola“ snimala u Dubrovniku. Dokle god lični interesi budu ispred želje da se unapredi ono što je moguće uraditi bez novca, već samo odlukom mi ćemo biti tu gde jesmo duhovno prazni i estetski sprženi, ogoljeni na nivo bazično egzistencijalnog. Bez prava na lepotu, zanos, nadahnuće.

Pozorište ili film. Gde ste više svoji?
- Tokom godina se dokazalo da su oba važna za glumca. Pozorište da bi se razvijao, a film da bi se osećao sigurnije.

Human gest ekipe
NOVAC OD ULAZNICA ZA SIGURNE KUĆE

U Srbiji je svaka druga žena bila žrtva nekog vida nasilja u porodici, a na svetskom nivou porodično nasilje trpi gotovo milijardu žena godišnje. U okviru akcije „Reci ne nasilju u porodici“ deset odsto od ukupno prodatih karata za predstavu „Sluškinje“ biće odvojeno za prikupljanje sredstava za opremanje sigurnih kuća.