Vatikan, Katolička crkva, papa i svi ostali protivnici imaju onoliko moći koliko i mrak kada se pojavi svetlost. Ovo zlo, kao i sve laži koje nas okružuju, opstaju samo u odsustvu dobra, istine i nas koji imamo obavezu da svedočimo istinu, rekao je reditelj Milan Zarić
Ne propustite...Pop kulturaFILM NAGRAĐEN U RUSIJI: Pesma Đurđevdan nastala u strahotama Jasenovca

Napokon je završeno prvo filmsko ostvarenje o užasima ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, jer će se priča o starcu Vukašinu i njegovom krvniku koljaču Žiletu Friganoviću uskoro pojaviti u bioskopima, najverovatnije u januaru 2016. godine!

Radi se o filmu zasnovanom na stvarnom događaju, u kojem je zločinac Žile Friganović, prema vlastitom priznanju, opklade radi, za nekoliko sati zaklao 1.100 nesrećnih Srba, a zatim i starca Vukašina, čiji ga je nedokučivi mir, a posebno reči: "Samo ti, dijete, radi svoj posao", nenadano sprečio da nastavi s klanjem. Do tada, koljač je uživao u zločinima.

Na ovaj igrani film srpska javnost čeka 70 godina, a veruje se da će izazvati intenzivne reakcije i da će, kako za kaže tvorac filma Milan Zarić nije uveren da će papa pasti na koljena, ali veruje da će mu kolena bar klecati. Autori filma očekuju i burne reakcije iz Hrvatske.

"Biće negiranja, napadanja, ismejavanja, ali najviše ignorisanja. Da ne bih nagađao, najbolje da sačekamo i vidimo kako će to delovati na njih. Bolja je bilo kakva reakcija nego nikakva", rekao je Zarić.

Imaju ponudu da film ili bar reportažu o filmu prikažu na jednoj televiziji, koja ima 500 miliona gledalaca. U tom slučaju, priča bi mogla doći do pape.

"Vatikan, Katolička crkva, papa i svi ostali protivnici imaju onoliko moći koliko i mrak kada se pojavi svetlost. Ovo zlo, kao i sve laži koje nas okružuju, opstaju samo u odsustvu dobra, odnosno istine ili, bolje rečeno, nas koji imamo obavezu da svjedočimo istinu i da ličnim primerom pokažemo šta je dobro. Ovaj film će posebno privući mlađu publiku. To je i bio moj cilj. Mlađa populacija ne voli dosadne dokumentarne filmove ili besmislena politička prepucavanja. Zato ovaj film ima i edukativnu svrhu", dodaje autor filma.

Zarić ističe da bi neprikazivanje ovog igranog filma u Republici Srpskoj bilo ravno zločinu.

Producent filma Bojan Babin, scenograf i kostimograf Georg Pomana, direktor fotografije Igor Lepedat, kao i cela ekipa svojim zalaganjem i profesionalnošću doprineli su stvaranju i kvalitetu filma, koji je nastajao pune dve godine. Scenario i režiju potpisuje Svetlana Petrov, koja tvrdi da taj posao nije bio lak, jer je reč o temi koja ne ostavlja nikoga ravnodušnim.

"Film je snimljen prema istinitim događajima i obrađuje psihičko stanje ustaškog koljača. Svi smo imali zaista težak zadatak. Da uđemo u glavu zločinca, da prikažemo taj njegov bolesni unutrašnji svet, da prikažemo svet starca Vukašina koji je antipod svetu ustaškog koljača, da složimo kockice u ovaj film", rekla je o filmu Svetlana Petrov.

Inače, glavne uloge poverene su Predragu Koturu, Nenadu Herakoviću i Vladanu Jakovljeviću. Pored njih, na terenu je radilo još tridesetak ljudi, računajući i statiste. Ekipa je snimanje uspešno privela kraju, a materijal je još u obradi.

Ministarstvo kulture Srbije još nije podržalo film, ali Zarić se nada podršci, bar deklarativnoj.
"Doduše, mi ih za podršku nismo ni pitali. To ćemo uskoro nadoknaditi. Za nas bi najbolja podrška bila da urade nešto više u vezi sa ovim, da nastave. Srpska istorija ima mnogo neobrađenih tema. Želim da verujem da će podržati ovaj film, ali i da će uraditi više od toga, kako Republika Srpska, tako i Vlada Srbije. Oni to mogu i moraju. Ova tema, ali i mnoge druge potisnute teme, moraju konačno postati deo srpske kolektivne svesti. Kad se to bude desilo, bićemo kao narod mnogo rasterećeniji. Onaj ko ne zna odakle stiže, sigurno neće znati ni gde je pošao. Ne treba da budemo previše mudri da shvatimo da mi kao narod tumaramo, ne znajući kuda smo krenuli. Istina će nas osloboditi. U to sam uveren. Upravo zbog toga i postoji ovaj film", istakao je Zarić.

Zločinac se poverio lekaru!
U januaru 1943. godine ustaše su u Jasenovcu organizovale takmičenje u klanju logoraša, mahom pravoslavnih Srba. Kladili su se ko će zaklati više ljudi. Ono što se tada desilo zabeležio je logorski lekar. On je, između ostalog, zapisao i “ispovest” koljača Žileta Friganovića, koji je te noći ubio 1.100 ljudi, a njegova poslednja žrtva bio je starac Vukašin.
Friganović je svedočio da “nikada u životu nije osetio takvo blaženstvo” kao kada je klao ljude. Na red je onda došao Vukašin iz Klepaca, kod Čapljine. Smirenost ovog starca ga je izludjela.
"Gledajući ga i slušajući, u meni se najednom razbuktala želja da mu mir i spokojstvo razbijem najsvirepijim mučenjima i da u njegovim mukama, bolu i koprcanju vratim zanos. Izdvojio sam ga i stavio na jedan panj. Naredio sam mu da vikne: “Živio poglavnik Pavelić!” Zapretio sam mu, ako to ne kaže, da ću mu odseći uvo. Vukašin je ćutao. Otkinuo sam mu uvo. Nije rekao ni riječi. Ponovo sam mu rekao da viče: “Živio Pavelić” ili ću mu otkinuti i drugo uvo. On je i dalje ćutao. Otkinuo sam mu i drugo uvo. Viči: “Živio Pavelić” ili ću ti otkinuti nos! A kad sam mu i po četvrti put naredio da uzvikne: “Živio Pavelić” i zapretio da ću mu nožem izvaditi srce iz grudi, on me pogledao i, uperivši pogled nekako kroz mene i preko mene u neizvesnost, polako i razgovetno mi je dobacio: "Samo ti, dijete, radi svoj posao" – svedočio je Friganović.
To je bila kap koja je prelila čašu, pa je koljač starcu iskopao i oči, raskomadao srce, preklao grlo od uva do uva i nogama ga šutnuo u jamu. Tada je zaustavio svoj krvavi pir i više nije imao mira, niti je mogao da “obavlja svoj posao”. Starac mu je dolazio i u snove, posthumno proganjajući zlotvora svojom smirenošću.

SPC kanonizovala Vukašina Mandrapu!
Vukašin Mandrapa, srpski seljak iz sela Klepci u Hercegovini, kanonizovan je 1998. godine. Srpska pravoslavna crkva je odredila da se dan Svetog novomučenika Vukašina Jasenovačkog obilježava 29. maja.

Zabilježeno je da Vukašin uopšte nije bio starac, već samo zreliji čovek, ali već je bio zarastao u prosedu bradu. Rodom je iz sela Klepci, na istočnoj obali Neretve, kod Čapljine. Pobijena mu je cela porodica, a njega su uhvatile ustaše. Najpre je bio deportovan za Sarajevo, a odatle 1942. godine u ustaški logor Jasenovac.

Press.ba