OTVOREN SAJAM KNJIGA Emir Kusturica: Ovde povremeno vaskrsne pismeni čovek!

Sajam je otvorio Emir Kusturica i predstavnica Rusije, zemlje ovogodišnjeg počasnog gosta, direktorka moskovske Fondacije za istorijsku perspektivu i priredjivač serije knjiga o srpsko-ruskim istorijskim vezama Natalija Noročnickaja.

Pod sloganom "Šta bi bilo da nije bilo", Beogradski sajam knjiga kao manifestacija kulture koja Srbiju stavlja na kulturnu mapu Evrope, publici će do 1. novembra predstaviti 416 domaćih i 67 inostranih izlagača, brojne promocije, tribine, izložbe i druge sadržaje.

Otvaranju su prisustvovali i ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, ličnosti iz javnog i kulturnog života.

Tok:

18:35 Nakon govora Emira Kusturice, zasvirao je orkestar. Posetioci su počeli sa traženjem zanimljivih naslova za svoje vredne kolekcije.

Na otvaranju je nastupila primadona Jadranka Jovanović koja je otpevala pesmu "Sto se bore misli moje" za koju je reči napisao knez Mihailo a muziku Kornelije Stanković.

18:28 Na binu je izašao i naš poznati reditelj Emir Kusturica koji je održao zanimljiv govor.

Evo kako je Kusturica dočarao pismenog čoveka po njegoj meri:

"Pismeni je težio ka istini,dobroti i uzvišenosti. Nije imao nikakve veze sa antijunakom koji postaje oličenje vremena u kojem živimo. Nikada nije bio do kraja stvaran, a rukovali smo se sa njim. Izgledao je kao lik koji je iskoračio iz neke knjige, banuo pred nas kao i sama istina da bez upamćenih slika i čitavih poglavlja knjiga nema pismenog čoveka!"

"Pismeni je bio čovek vrlina, neobuzdan, ostrašćen kao Oskar Vajld, ali je rečju kao sabljom znao da razdvoji ukus od neukusa i pokaže nam put i način kako da mislimo. Sve drukčije od ovovremenog antijunaka, selfi čoveka samozaljubljenog, onog koji ne veruje u istoriju, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu i vredno radi na dokazu kako njegov komšija ali i čitav narod ne vredi pišljiva boba! On pravi selfi snimke svojim ajfonom i sa velikim uzbuđenjem prati razvoj svake bubuljice na licu".

Govoreći o svojim mladalačkim iskustvima koja je sticao kroz "pismenog čoveka" Kusturica je kazao da nam je "tajne mehanizme u tek začetim duhovnim procesima otkrivao pismeni čovek. Učili smo tu lekciju od studenta Raskoljnikova a kada nam nije bilo jasno zašto je on hteo da ubije babu lihvarku, prepuštali smo se stranicama njegove patnje, proživljavali njegove dileme kao svoje i naučili od njega kakva iskušenja i koje nevolje nas čekaju i shvatali bolje nego da smo proživjeli dva života".

Kusturica se poetično zapitao: kako je pusta mladost koja nije otkrila Antona Pavlovića Čehova!?" "Do uha njegovog junaka vetar donesi riječi volim te iako nismo sigurni da li je krupnu reč izgovorila ona u koju je on bio zaljubljen, tek reč nošena vetrom postala je simbol ljubavi. Šta bi bilo da nam dušu nisu preplavile Tolstojeve rečenice u kojoj je svetlost padala i na najsitniji detalj! Znali smo boju dugmeta na mundiru Vronskog a lik Ane Karenjine je bio jasniji od upečatljive glumice na filmskom platnu. Sve to, dok nas je vodio stranicama gđe smo bili grijani plemenitim odmah zatim talasima svirepe ljudske osjećajnosti, a tek u seni krupnih reči razvijao je zaplete snažne i moderne. Da nije bilo Bulgakova kako bi osetili apsurd i paradoks. Malo je vremena da se nabroje svi pisci koji su ako ne jednaki ali ne manje važni bez kojih pismeni nije mogao da nastane".

"Da nije sve izgubljeno a nikada nije sve izgubljeno potvrđuju nam pojave koje kao usamljene zastave u pustinji mašu i potvrđuju nam da ima pismenih samo su nam sklonjeni s očiju! Stisnuti između hiljadu informatičkih čuda, jutjubova,rijaliti šoua ali i određeni političkom korektnosti najnovijom verzijom globalne autocenzure. Potpisnik ovih redova vjeruje da tih zastava ima i više nego što vjerujemo, nekad se i rukujemo sa njima a ne znamo da su to oni", poverio se Kusturica i sa žaljerm konsttaovao da "nikada nije bilo ovoliko knjiga, nikada čovjek nije imao pristup ovolikoj gomili ispisanih stranica i nikada nije bilo manje pismenih". Sa rezignaciojom konstatuje da "danas nema ko ne piše a malo ko čita. Na takvoj podlozi je rastao je onaj drugi čovjek koga smo nazvali selfi i kao projektovana kafanska prostakuša postavljen pred naše oči i neće biti sklonjen dok se ne desi velika katarza".

"Narastao na gomili pobrkanih pojmova ideje da je dostupnost informacijama isto što obrazovanje, u vremenu metastaze vladavine ideologije novca i koristoljublja gđe je jedino ona pomno praćena bubuljica na licu bila važna. Prvo je selfi pobrkao realnost sa realizmom za kojeg Dostojevski kaže da je najfantastičniji od svih pravaca", rekao je on.

"Čime se ta realnost meri i sa čim upoređuje ako ne sa pomenutim poglavljima knjiga koje pamtimo. Ako ne zna da poredi postojeće svet sa nepostojećim ako ne može da stvori vlastitu sliku sveta, a to može da učini pismeni čovek, ovaj drugi živi život u kome ne trebaju kamere da bi sve postalo rijaliti šou, krunski izraz neopaganske cilizacije čiji cilj je da se izvede dokaz da smo hulje, protuve i secikese i da nas neprestano treba kažnjavati, koji nam stalno upumpava ideju o našoj zaludnosti a skrivena tendencija je zla poltička namera svetske plutokratije izvođenje dokaza o našoj fatalističkoj sklonosti ka biološkoj", primetio je Kusturica

Biti pismen, smatra on, "to je formula koja otvara vrata dokučivih tajni i blagodeti koje čovek može da ostvari u svom kratkotrajnom boravku na Zemlji. Ako je pismen onda čovek može da bude srećan! Ako nije pismen kako da prepozna Džonatana Frenzena američkog pisca koji je već vratio svetski roman na visine Tolstoja, duhovne pejsaze Bernharta".

"Otvarajući sajam koji me je uvek privlačio kao mesto gde bi se čovek lako prevario da se zbog velikog broja ljudi otvara sajam automobila, a ne knjiga i gđe nekad između knjiga teče rijeka ljudi izbjeglica iz realnog života ka mnoštvu knjiga isto kao što vernik beži bogu! Ništa manje vrijedna je i misao da ovde povremeno vaskrsne onaj pismeni čovek o kome sam govorio, da ovde slobodno hoda i vraća slike iz prošlog vijeka, da je ako ne drugđe ovđe slavljen i opažen baš kao što su ga primećivali nekad u gradu gđe je bio glavni lik i da ga vidi neko dete u čijem životu će u budućnosti, kada odraste kao mi, biti sve drukčije", zaključio je Kusturica svoju svečanu besedu, otvarajućji jubilarni 60. beogradski sajam knjiga.

18:10 Svim prisutnim obratila se i Dr Naročnickaja koja je vrlo ponosna što su se Rusi našli kao počasi gosti na ovom događaju.

"Za nas, Ruse, to ove godine posebno radostan događaj, jer je Rusija počasni gost Beograda! Knjige su reke koje Vaseljenu preplavljuju mudrošću, u njima nepregledna dubina, one su nam uteha u tuzi…", rekla je ona a onda i citirala našeg patrijarha Pavla:

"Nama Bog nije dao ni mač, ni pušku da prisiljavamo ljude da nam priđu, da postanu hrišćani. Dao nam je reč...u naše vreme često se može čuti da knjige postaju prošlost, da digitalno doba diktira svoja pravila, život, međutim, svedoči o nečem drugom. Snaga reči postaje sve veća, kao što postaje veća i odgovornost za izrečenu, a tim pre i štampanu reč."

18:00 Sajamske hale su otvorene za posetioce.