Književnik je objasnio zašto je opsednut teorijama zavere i zbog čega je nužan povratak radikalne i militanske kritike u novinarstvu

U novom romanu Numero Zero, književnik i intelekt bavi se istinama i lažima masovnih medija. Eko je pasionirani čitatelj dnevnih novina, a redovno i piše za neka italijanska izdanja. U jednom intervju, Eko je objasnio zašto je opsednut teorijama zavere i zbog čega je nužan povratak radikalne i militanske kritike u novinarstvu.

Čitate li i dalje intenzivno novine?

- Svako jutro pročitam najmanje dva lista i pregledam puno veću količinu novina na dnevnom nivou. Ne mogu popiti kafu i početi dan bez udubljivanja u novine. I dalje se rukovodim Hegelovom idejom da je čitanje novina "dnevna molitva modernog čoveka". Uz to sam i saradnik u novinama - pišem za dnevnik i nedeljno izdanje. No, retko kada idem dalje od naslovnica, zato što se mediji očajnički trude da svako jutro ponove informacije koje su otkrivene dan pre.

Je li ponavljanje tih informacija, bez dodavanja dubine, pretnja za opstanak dnevnog lista?

- Štampani mediji i dalje čine sve u prenošenju vesti koje se prethodno emituju na televizijskim i radijskim mrežama, bez dodavanja neke značajne vrednosti. To je velika kriza koja postoji gotovo od rođenja televizije.

umberto-eko.jpg
Profimedia 

Treba li štampa da učini više kako bi održala kritičko posmatranje života?

- Svedoci smo izumiranja militantne kritike. Da, moramo rehabilitovati kritičko razmišljanje u novinarstvu, i proširiti njegov spektar, među ostalim i na Internet. U novinama bi trebali imati jednu do dve stranice za kritikovanje internet stranica, gde bi se prokazivali lažljivi portali i oni kojima čitatelji mogu verovati. Ne bismo se trebali odreći uloge oblikovanja javnog ukusa. Novine istovremeno mogu biti kritički filter i ostati demokratične.

Je li opasno i koncentrirano vlasništvo medija u rukama nekoliko velikih grupacija?

- To je istinski problem. U Italiji sve novine zavise od više industrijskih poduzeća i moćnih banaka. U Francuskoj je slična situacija. Zbog toga moramo postaviti snažno rukovodstvo na čelo novina i odupreti se određenim pritiscima.

Vlasnik novina iz vašeg romana kaže "da se mora govoriti jezikom čitatelja, a ne intelektualca". Ne bismo li, međutim, i sami trebali biti kritični prema vlastitim čitateljima?

- Ili ćeš pokušati izgraditi svoga čitatelja, ili ćeš slediti njegov pretpostavljeni ukus, rukovodeći se istraživanjima javnog mnjenja. Eugene Sue je dao svojim čitateljima ono što su željeli; Balzac je oblikovao njihov ukus nudeći im priče sa situacijama i stilovima koje nisu zamišljali. Neke knjige kažu: "Ja sam poput tebe", a druge "Ja sam drugačiji". Trebamo izbeći homogenizaciju stila kojemu svedočimo, a koji se čak i zahteva od strane nove medijske industrije.

Šta je s klišejima?

- Dobro sam se zabavljao stvarajući u knjizi popis klišeja koji dominiraju u medijima. Čak i novinari u "dobrim" novinama priznaju da ti klišeji dominiraju i kod njih. To je oblik lenjosti. Za književnost kažu da joj je svrha održavati jezik u upotrebi. Novine bi trebale imati isti cilj. Klišeji paralizuju jezik.

umberto-eko.jpg
Profimedia 

Fascinirani ste teorijama zavere koje stalno cirkulišu na društvenim mrežama. Zbog čega?

- Član sam društva koje će se boriti protiv okultizma i teorija zavere. Prema tome, laž me fascinira. Zbog toga skupljam knjige s lažima. Nemam Galilea u svojoj zbirci, nego Ptolemeja, zato jer nije bio u pravu! Volim i alhemičare i mađioničare. Semiotika - naša sposobnost stvaranja znakova i simbola - se ne sastoji toliko od načina na koji govorimo istinu koliko od sposobnosti da lažemo. Pismo propovednika Džona, koje se proširilo u 12. veku, opisivalo je neverojatno kraljevstvo negde u središtu muslimanskog sveta kojim vlada hršćanski kralj. Marko Polo ga je tražio tokom putovanja u Kinu. Velike laži stvaraju istoriju. Protokoli sionskih mudraca - antisemitska prevara koja je imala cilj da razotkrije židovski plan za svetskom dominacijom - nažalost je jedan od poznatijih primera. U svakom slučaju, laži su imale veliki uticaj na istoriju.

Što je jedinstveno za današnje teorije zavere?

- Danas su bolji komunikacijski kanali, pa imamo veće i brže širenje laži. Pre su falsifikatori morali pronaći određenu vrstu urednika. Danas, ipak, svaki antimuslimanski lažljivac ili svaki antisemitski imbecil može objaviti svoje zavere na Internetu. Filozof Karl Poper je napisao da je zaverenički sindrom konstanta u civilizacijama: prema Homeru, Trojanski rat je počeo zaverom bogova. Teorije zavere nas lišavaju odgovornosti. Sociolog Džorg Simel je rekao da snaga velikih tajni dolazi iz njihove praznine. Najbolje zavere su one koje nitko ne može pobiti.

Imaju li novinari ulogu u zaustavljanja zavera?

- Novinari moraju doprineti sprečavanju vladavine laži i manipulacija. To bi morala biti jedna od njihovih borbi, uz očuvanje kritičkog duha na životu, i izbegavanje standardizacije misli.

(Lupiga.Com)