Narodno pozorište
Premijera predstave Marija Stjuart: Saga o kraljici kojoj je odrubljena glava
Sukob vlast je samo dimna zavesa iza koje se kriju lične borbe Marije od Škotske i Elizabete od Engleske. Ovo je kompleksno štivo, koje nemamo uslova da igramo često, ističe reditelj Miloš Lolić
Tragedija Fridriha Šilera „Marija Stjuart“, o sukobu strasti i moći dve kraljice koje su od trenutka kad su kročile na brutalnu političku pozornicu Evrope 16. veka započele odmeravanje snaga, doživeće svoju premijeru 2. decembra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Režija ovog kompleksnog štiva o škotskoj kraljici kojoj je odrubljena glava pripala je Milošu Loliću, dok Mariju Stjuart i Elizabetu I igraju Sena Ðorović i Nada Šargin.
Režija ovog kompleksnog štiva o škotskoj kraljici kojoj je odrubljena glava pripala je Milošu Loliću, dok Mariju Stjuart i Elizabetu I igraju Sena Ðorović i Nada Šargin.
Lolić ističe da se komad bavi temama politike i vlasti, ali iznad svega samim likovima dve kraljice.
- Štivo traži da se bavimo individualnim ličnostima Marije i Elizabete, njihovim ličnim strahovima, očajem, borbama. Vlast je samo dimna zavesa iza koje se kriju lične borbe i sistem koji i tada, a i do sada ne zna gde da postavi ženu. Kompleksno štivo kao što je ovo mi nemamo uslova da često igramo - istakao je reditelj.
Mračne strane
Tema koja ih je najviše intrigirala, kako su se složile obe glavne glumice, bila je ženska sujeta, položaj žene i odnos muškaraca prema njima.
- Uloga kakvu sam dobila svi glumci priželjkuju tokom cele karijere. Glavne crte Marijine ličnosti na kojima sam radila bile su njena liberalnost i borba da živi svoju strast kao žena - kazala je Sena Ðorović.
- Štivo traži da se bavimo individualnim ličnostima Marije i Elizabete, njihovim ličnim strahovima, očajem, borbama. Vlast je samo dimna zavesa iza koje se kriju lične borbe i sistem koji i tada, a i do sada ne zna gde da postavi ženu. Kompleksno štivo kao što je ovo mi nemamo uslova da često igramo - istakao je reditelj.
Mračne strane
Tema koja ih je najviše intrigirala, kako su se složile obe glavne glumice, bila je ženska sujeta, položaj žene i odnos muškaraca prema njima.
- Uloga kakvu sam dobila svi glumci priželjkuju tokom cele karijere. Glavne crte Marijine ličnosti na kojima sam radila bile su njena liberalnost i borba da živi svoju strast kao žena - kazala je Sena Ðorović.
S druge strane, odbrana Elizabetinog lika pripala je Nadi Šargin.
- Sve vreme dok sam radila na ovom liku kao da me je Elizabeta opsedala. Čitajući o njoj, postajala sam sve više besna. Žena kao što je Marija Stjuart, ona koja se podaje muškarcima, koja gubi glavu, bila je žaljena, za njen lik Šiler je tražio opravdanje i zbog toga je često zanemarivao mnoge njene mračne strane. S druge strane, Elizabeta, žena koja se bori za svoj narod, ima moć u svojim rukama i ne podaje se muškarcima, bila je najstrašnije osuđivana od svih muškaraca u literaturi - rekla je Šarginova i dodala:
Istorijska pobeda
- Elizabeta je izgubila bitku u literaturi, ali je pobedila u istoriji. Mene je to jako uzbudilo i mislim da će i publika to moći da oseti.
U glumačkoj ekipi su i Ivan Bosiljčić, Branko Vidaković, Nebojša Kundačina, Gojko Baletić, Miloš Ðurović i Zoran Ćosić.
ANT
Zla sudbina
BILA OPASNOST PO ROĐAKU
Marija Stjuart, Meri I od Škotske, polagala je pravo na čak tri evropske krune. Po očevoj smrti pripala joj je škotska, sklapanjem prvog braka francuska, a budući da joj je baka bila jedna od sestara Henrika VIII, imala je pravo i na engleski tron. Kraljica Engleske Elizabeta I je bila protestantkinja i borila se za svoje mesto. Marija nakon smrti muža 1561. preuzima vlast u Škotskoj. Abdicira u korist sina 1567, nakon čega beži u Englesku kod rođake Elizabete I, kojoj po dolasku predstavlja pretnju. Kraljica je Mariju zbog toga zatvorila, da bi 1586. bila osuđena na smrt odsecanjem glave pod optužbom da je učestvovala u zaveri.
SLI
- Elizabeta je izgubila bitku u literaturi, ali je pobedila u istoriji. Mene je to jako uzbudilo i mislim da će i publika to moći da oseti.
U glumačkoj ekipi su i Ivan Bosiljčić, Branko Vidaković, Nebojša Kundačina, Gojko Baletić, Miloš Ðurović i Zoran Ćosić.
ANT
Zla sudbina
BILA OPASNOST PO ROĐAKU
Marija Stjuart, Meri I od Škotske, polagala je pravo na čak tri evropske krune. Po očevoj smrti pripala joj je škotska, sklapanjem prvog braka francuska, a budući da joj je baka bila jedna od sestara Henrika VIII, imala je pravo i na engleski tron. Kraljica Engleske Elizabeta I je bila protestantkinja i borila se za svoje mesto. Marija nakon smrti muža 1561. preuzima vlast u Škotskoj. Abdicira u korist sina 1567, nakon čega beži u Englesku kod rođake Elizabete I, kojoj po dolasku predstavlja pretnju. Kraljica je Mariju zbog toga zatvorila, da bi 1586. bila osuđena na smrt odsecanjem glave pod optužbom da je učestvovala u zaveri.
SLI
"DANAS SU POKUŠALI DA SPREČE DA PENZIONERI U SRBIJI DOBIJU POVIŠICU U DECEMBRU" Vučić o opoziciji: Možete misliti kakva bi to katastrofa bila