Ne volim da o ljudima govorim loše. Sve je danas urušeno našom krivicom i uz malo pomoći sa strane

Miodrag Miki Krstović je u godini koja je na izmaku proslavio 40 godina glumačkog staža.

Čuveni glumac posvećen je karijeri na filmu, u pozorištu i na televiziji, ali ne voli da priča o sebi bez posebnog povoda. U razgovoru za Kurir otkriva šta misli o stanju u kulturi, o tajni uspešnog braka i svom poslu u vreme Tita i danas.

Premijera drame „Bez stepenika“ biće iduće subote na RTS. Film zauzima jedno posebno mestu u vašem srcu.
- U prvoj verziji scenarija, koji je nagrađen na konkursu, mog lika nije ni bilo, a na insistiranje reditelja Marka Novakovića uloga je dopisana. Zahvalan sam mu jer sam dobio mogućnost da igram sa Đuzom Stojiljkovićem, s kojim sam divne godine proveo na sceni i van nje. Do poziva RTS nismo imali priliku da radimo na filmu zajedno. Moj lik je njemu asistent i neko ko, pored ćerke, najviše brine o njemu. U našem druženju i poslu osećao sam se kao njegov asistent. Bog se potrudio da on snimi ovaj film i ostavi nam jedno čudo od lepote.

Spadate li u glumce koji igraju sve što im se ponudi?
- Nikako. Za ovih 40 godina više uloga sam odbio nego što sam odigrao. Mlade kolege nemam srce da odbijem. Meni je kompliment kad me pozovu neki novi klinci, pa se trudim da uvek u scenariju pronađem nešto dobro i da igram.

Gledate li svoje filmove?
- Ne volim da gledam sebe na ekranu, čak ni na snimanju. To je možda moja greška jer neke stvari možete da ispravite. Gledanje me dekoncentriše.

Akademiju ste upisali tek iz četvrtog puta...
- Dobro je što su me odbili. Veliko je pitanje kako bi moja karijera izgledala da su me odmah primili. Između padanja i vojsku sam odslužio. Želeo sam tim poslom da se bavim, a posle trećeg odbijanja čak sam otišao u Vršac da vidim u tamošnjem pozorištu da li je to posao kojim mogu da se bavim ili ne.

I dalje opstajete kao slobodan umetnik.
- Da. U Jugoslaviji se radilo mnogo, i po 35 filmova godišnje. Snimao sam ih po tri i više za godinu dana. Sada se stanje drastično promenilo. Više igram u pozorištu. Ipak, ako ste vredni, možete da trajete.

Možete li da uporedite svoj posao nekad i sad?
- Nije moguće napraviti poređenje. Sve je danas urušeno našom krivicom i uz malu pomoć sa strane. Razumem da u kući u kojoj nema novca prvo će se kupiti hleb, a ako preostane, tek tada karte za pozorište. Retki su oni koji će gladovati a kupiti sliku.

Šta mislite o radu ministra kulture Ivana Tasovca?
- Pitate me šta mislim? Šta da vam odgovorim? Ne volim o ljudima da govorim loše, a dobro je da nemam šta da kažem.
ivan-tasovac.jpg
Zorana Jevtić 

Svadba
RADUJEM SE ŠTO ĆU DOBITI SNAJU

Kako opstaje vaš umetnički brak sa Ivankom, koja je kostimograf?
- Nema nekog posebnog recepta. Volimo se, poštujemo i trajemo.

Dobićete za snaju jednu glumicu, Milenu Živanović. Da li vas to raduje?
- Da, veoma me raduje.