JOVAN KOLUNDŽIJA: Ministar kulture se otuđio od - kulture!

Maestro Jovan Kolundžija, violinista, održaće tradicionalni decembarski koncert zajedno sa sestrom, pijanistkinjom Nadom, 16. decembra u dvorani Kolarčeve zadužbine.

O tom nastupu, ali i nezadovoljstvu ministrom kulture Ivanom Tasovcem govori otvoreno za Kurir.
- Ponovo je decembar i, naravno, čeka nas Kolarac. Ovog puta nastupam sa sestrom, s kojom već decenijama sviram. To je moja priča, ustvari to je naša priča jer nastupamo zajedno. Sviraćemo Leklera i Betovena, Sensansa, Krajslera, a završavamo čuvenim tangom Karlosa Gardela iz filma „Miris žene“.

Svirali ste u najvećim dvoranama sveta, ali Kolarac uvek izdvajate. Zašto?
- Mnogi gradovi nemaju tu sreću da imaju tako akustičnu salu kao što je ova. Tužno je da grad kao što je Beograd ima samo jednu ovakvu salu, koja sve nosi na leđima. Jedna je i naš Gvarnerijus, ali on je samo za kamerne koncerte.

Prošle godine ste rekli da je Gvarnerijus na ivici opstanka.
- Koliko znam, mi imamo Ministarstvo kulture i ministra Tasovca, koji se tu i tamo pojavi, ali više ga nema nego što ga ima. On je jedan od najčudnijih ministara, ne samo zbog frizure nego i svog stila i ponašanja. Iako smo prezentovali veoma kvalitetne programe u pokušaju da dobijemo neka sredstva, mi kao da ne postojimo iako smo jedina privatna ustanova od nacionalnog značaja. Osim tapšanja po ramenu, ništa nisam dobio. Gvarnerijus i rad s mladim talentima je moj dug njima.

Beogradska filharmonija je, čini se, jedina koja opstaje.
- Oni su država u državi. To je jedan bahat odnos prema gradu, zemlji i silnim parama koje dobijaju. Oni su najbolje plaćen orkestar, njihov kvalitet je evidentan, ali daleko od toga da su najbolji u Evropi. Izborili su se zahvaljući sadašnjem ministru i, godinama pre nego što je došao na ovu funkciju, dobrim marketingom, koji odgovara ovoj sredini, kao i kvalitetnim poznanstvom s velikim dirigentom Zubinom Mehtom. To je ekipa koja radi dobro svoj posao, ali potpuno su se otuđili od svega. Beogradskoj publici se odužuju na komercijalan način, oni žive neki svoj život i ostvaruju svoje ideje. Sve što rade su koncerti na Kolarcu i tu i tamo neka turneja. A tu je i plaćena turneja po Americi. Neko je skupio milion i po dolara domaćih para i odveo orkestar tamo. Amerika ništa od toga nije platila. To je odnos prema ovom gradu, ali, kad pogledam ministra, ne čudi me što Filharmonije nema na Bemusu, što je otuđena od svega. To liči i na njegovo otuđenje od svega što je ovde kultura.

Mislite li da je klasika u krizi?
- U pokušaju da se dopre do publike, sviraju se kompozicije koje se lako prepoznaju. Klasična muzika mora da preživi jer je to najvrednija muzika, ona ima kapacitet da preživi sve nemire koji se dešavaju u nama i loše formiranje mladih ljudi, koji su u našoj situaciji okrenuti mnogo jeftinijoj vrsti zabave.

Pored violine, žene zauzimaju važno mesto u vašem životu.
- Pričali smo o emocijama za muziku, ali bilo bi vrlo prazno da ne postoje ćerka, sestra, žena i majka u mom životu. Ne znam kako bih funkcionisao da nemam podršku žene. Čitav Gvarnerijus je na njenim leđima.