Nisam znao da će priča o malom Branislavu ispasti tako teško štivo. Ispala je najbrutalnija knjiga o deci i najinfantilnija knjiga crnog talasa

Među deset najprodavanijih knjiga izdavačke kuće „Laguna“, za samo dva meseca od objavljivanja, našlo se novo delo novinara Branislava Bjelice „Dete na stepenicama“.

Priča prati nesrećnu sudbinu devetogodišnjaka Branislava, dečaka koji je napušten od svih i prepušten saznanju da neće doživeti da odraste.
- Bio mi je izazov da pišem iz perspektive deteta od devet godina. Dok sam pisao, ušao sam u njihovu psihu. Svi koji me duže poznaju, znaju da sam i dalje dete. U nekim najtežim situacijama ponašam se kao dete, zezam se. Verovatno je to neki odbrambeni mehanizam.

Koliko dugo se kuvala ova priča?
- Kuva se 36 godina u meni. Mali Branislav je izašao iz mene. To dete do devet godina sam ja, onda je moje detinjstvo puklo i počeo sam da živim ovo što sam sad. Moca Petrović je rekao: „Ovu knjigu ne može da napiše neko ko ovo nije preživeo.“ E, to je to.

Jedno od pitanja koje mali Branislav postavlja jeste kada deca umiru.
- Pravno, birotehnički, žive do 14. godine, kada su za njih odgovorni punoletni. Ali koliko dete živi zaista? Ja mislim koliko mu dozvoliš. Evo, ja sam dete sa 46 godina.

Koliko vam je ćerka pomogla u pisanju?
- Čuvam to ceo život u sebi i bilo je potrebno samo da bukne i izađe iz mene. Moja ćerka mi nije pomogla jer su to drugačije generacije. Ona ima srećno detinjstvo i ako jednog dana odluči da napiše knjigu, nikada neće napisati tužnu. Knjige pišu tužni ljudi.

Branislav kaže: „Ljudi samo treba da misle na lepo. Zaboravili su to.“ Da li smo?
- Kada me neko pita kako sam, ja uvek kažem nikada mi nije bilo bolje u životu. Jer želim da mi bude lepo. Ljudi nisu srećni samo zato što misle na svoju guzicu. Bio sam nesrećan, ali kako sam rastao, naučio sam da budem zadovoljan.

Branislav takođe kaže: „Kad odrasteš, izgubiš dušu i postaneš odrastao odvratan čovek."
- Kad si dete, ceo si duša. Kako rastemo, postajemo skotovi i gubimo dušu. Odrasli ljudi nemaju dušu. Što više stariš, sve se više kvariš. Ja sam i dalje dete zato sebe izuzimam, ali je nemam koliko sam je imao. Ne postoji loše dete. Roditelji i društvo ga čine.

Šta vi mislite o svojoj knjizi?
- Ja je nisam još ni pročitao. Niti ću uskoro. Kao glumci koji ne gledaju film. Malo mi je teško. Nisam znao da će to ispasti tako teška knjiga. Ispala je najbrutalnija knjiga o deci i najinfantilnija knjiga crnog talasa.