Poštovaoci slavnog glumca danas će posetiti njegov grob, zatim će predstaviti knjigu o njemu, a uveče će u njegovu čast biti održan program u Narodnom pozorištu

Na današnji dan pre 10 godina preminuo je Stevo Žigon, jedan od najvećih glumaca eks-Ju. Njegovi poštovaoci okupiće se u ranim jutarnjim satima na njegovom grobu, kasnije tokom dana u Kolarčevoj zadužbini predstaviće knjigu „Tako je govorio Žigon“, a uveče će u Narodnom pozorištu u Beogradu biti održan program posvećen velikom glumcu.

Glumac, režiser i pisac rođen je 8. decembra 1926. godine u Ljubljani, od oca Štefana, krojača iz Slovenačkog primorja, i majke Marije iz Trsta. Ostvario je 59 uloga u pozorištu i 57 režija, igrao je 30 glavnih uloga u TV dramama, u 13 TV serija, 17 filmova, napisao je sedam dramatizacija i adaptacija, kao i tri knjige o pozorištu.

Odan partiji

Na oproštaju od njega najemotivniji govor održao je Aleksandar Berček. Glumac je izašao na scenu s podignutom pesnicom i izgovorio: „Stevo, Srbine“. Iako je Žigon po rođenju bio Slovenac, voleo je Srbiju iznad svega, kao i žene, Rusiju i komunizam. Oženio se krajem pedesetih glumicom Jelenom Jovanović Žigon, s kojom je imao dvoje dece - Nikolu i Ivanu.

Odrastao u logoru

Od televizijskih novinara najbolje ga je poznavala privatno Olivera Kovačević, u čijoj je emisiji „Klopka“ nekoliko puta gostovao.
- Imala sam veliku čast da poznajem Stevu Žigona. Bio je jedinstven i kao glumac i kao čovek. Umeo je da me teši posle emisija kojima nisam bila zadovoljna i najimpresivnije komplimente u životu dobila sam baš od njega. Po svemu je bio autentičan. I danas mi je drago kad ga ponovo gledam na RTS kao neprevaziđenog Krigera u seriji „Otpisani“. Još veći je bio kao pozorišni glumac, a privatno je bio čovek zainteresovan za svet oko sebe, sa snažnim uverenjima. Razgovori s njim izgledali su svaki put kao čitanje Dostojevskog. Voleo je Srbiju, Rusiju i komunizam. Pričao mi je da je kao mladić preživeo Dahau i kako nije dobro kad se na početku života čoveku dese takve stvari kao što je nacistički logor. Život je kasnije drugačijeg ukusa - rekla je Kovačevićeva.

Pozorišna kritika najviše ga je volela u izvođenju Šekspira, kao Jaga i Hamleta, a TV publika u ulozi Krigera u seriji „Otpisani“.

SEĆANJA

Nebojša Kundačina
Istovremeno je bio nedodirljiv i pristupačan

Stevo je bio čovek koji me je usmerio u profesionalnom izboru. Statirao sam kao gimnazijalac u Mostaru u jednoj predstavi koju je režirao. Ohrabrio me je da odem na prijemni za glumu. Bio je velika gromada, a opet prijemčiv da pomogne. On je u isto vreme bio nedodirljiv i pristupačan. Igrao sam u mnogim komadima u njegovoj režiji. Ako je iko upamćen kao Jago, to je Stevo. Igrao sam pomenuti lik u jednoj predstavi, a nakon izvođenja rekao mi je da sam pronašao nijansu koju ni on nije mogao da dosegne. Našao je načine da meni kao početniku udeli kompliment, što i danas pamtim.

Vjera Mujović
Bio je luđi od mlađih kolega

Stevo je bio beskrajno zanimljiva ličnost. On je i kao glumac i kao reditelj umeo da neočekivano misli, reaguje i beskrajno zanimljivo živi na sceni. Nije štedeo energiju, niti je imao glumačke tajne, već ih je davao i prosipao. I u ozbiljnim godinama bio je moderniji, avangardniji i mlađi, a usuđujem se da kažem i luđi od mnogih mlađih kolega od sebe.

Tihomir Arsić
Otkad ga nema, prestao sam da glumim

Otkad nema Steve, nisam izašao na scenu mog matičnog pozorišta. Otkad nije s nama, nema više strasti, suza i znoja. Žigon me je odabrao na drugoj godini akademije da igram Romea na velikoj sceni Narodnog pozorišta. Danas ne vidim razlog da radim kad nema ljudi kao što je on. Nestalo je vere i ideja.

ČINJENICE O STEVI ŽIGONU

Bio je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije od 1942.

Dve godine bio je zatočenik logora u Dahau

Maturirao je u Ljubljani, gde je završio i prvi semestar Akademije za igračku umetnost. Godine 1952. diplomirao je ulogom Marčbenksa u „Kandidi“ DŽ. B. Šoa u Jugoslovenskom dramskom pozorištu

Ostao je veran svojim levičarskim idejama do smrti

Žigon je do poslednjeg dana oko sebe svojim jedinstvenim pogledom na svet okupljao umetnike i stvaraoce svih žanrova

Danas je češće citiran nego za života