OTIŠAO U LEGENDU: Poslednje zbogom, Ozrene Soldatoviću

Dušan Golumbovski (75), mnogima najpoznatiji po ulozi nemilosrdnog Ozrena Soldatovića u serijama „Bela lađa“ i „Srećni ljudi“, preminuo je u nedelju veče u Beogradu.

Glumac je u pet i po decenija drugoj karijeri odigrao 48 uloga na filmu i televiziji, a širu popularnost stekao je tek u zrelim godinama, i to rolom tajkuna koju mu je poverio pisac i dobar prijatelj Siniša Pavić.

Družio se s Kraljem

Golumbovski je rođen u Beogradu 1941. godine, dvadesetak dana pre nemačkog bombardovanja i nekoliko meseci posle smrti oca Dragutina. Na daske koje život znače stao je prvi put sa 10 godina, a glumačku akademiju upisao je u klasi sa Zoranom Radmilovićem, Stanislavom Stašom Pešić, Petrom Kraljem, Milošem Žutićem i Oliverom Katarinom Vučo.

Šezdesetih godina prošlog veka se zajedno sa drugim velikanima našeg glumišta, kao što su Slobodan Ðurić, Ivan Bekjarev, Miodrag Andrić Moljac i Dejan Konstantinović, okuplja oko Teatra nacionalne drame i drugih grupa nastalih po ideji Eve i Radomira Stevčića Rasa. Ove grupe, prezentovane na netradicionalan način, počevši od organizovanja književnih večeri prerastaju u politički teatar koji kritikuje komunistički sistem.
- Sećam se naših prvih koraka u Rasovom teatru. Tu smo počinjali, a posle smo mnogo radili zajedno. Bio je dobar glumac, čovek i kolega. Jako mi je teško pala vest o njegovom odlasku. Uvek ću se sećati njegove uloge u komadu „Čarapa od 100 petlji“, kako je igrao s Petrom Kraljem, to je na mene ostavilo veliki utisak - priseća se Bekjarev svog kolege.

Golumbovski je uvek izdvajao svoje druženje s Petrom Kraljem. Kako je rekao u jednom intervjuu, život ih je razdvojio jer je prestao da pije zbog narušenog zdravlja.
- Pera i ja družili smo se na Akademiji svakodnevno. Život nas je malo razdvojio, između ostalog jer sam prestao da pijem iz zdravstvenih razloga. Tokom bombardovanja 1999. godine imao sam moždani udar i od tada ni kap nisam popio - tom prilikom rekao je Dušan.

Izdalo ga srce

Ovoga puta glumca je izdalo srce. Ostaće upamćen po svom veoma smirenom liku, koji se veoma razlikovao od kriminalca kakav je bio Soldatović, koji je, kako je glumac uvek isticao, „postao zvezda za sebe“. Golumbovski je umeo da govori da je glumu voleo više od svega i da je „uz svih sedam kora i sve teškoće, ne bi ni za šta menjao. Kad vas jednom uhvati glumački virus, tu više leka nema“.

U penziji je bio od 2002. Kremacija će biti sutra u 16 časova na Novom groblju.