Dragoljub Mićko Ljubičić rekao je, gostujući u emisiji “Tri tačke” Ivane Zarić na televiziji N1, da nikada nije "skidao" političare, već da su se oni sami nametali svojim prevelikim eksponiranjem u medijima.
Mićko veruje da humor postoji otkad postoji i čovek, i podseća na izjavu Vudija Alena da je "komedija jednako tragedija plus vreme", odnosno da i ako najtragičnijem događaju daš dovoljno vremena, možeš da ga obradiš na humoristički način. On kaže da su svi ljudi sujetni, ali da su mu oni koji ne umeju da prime šalu, uvek bili "neomiljeni" i "nedragi".

Dodaje i da ako hoćeš nekoga zaista da "zafrkneš", prvo kreni od šale na svoj račun.
Kada je reč o političarima, koji su najčešće tema njegovih imitacija, kaže da nije imao prilike da direktno čuje njihove reakcije, ali da je posredno do njega stizao glas da im je to simpatično. Slobodan Milošević je, kako kaže, jednom prisustvovao predstavi Indeksovog pozorišta, ali 1986. godine kada još niko nije znao ko je on. Tada je, dodaje Mićko, sedeo u prvom redu i smejao se.

"Vrlo brzo posle je došlo 'Niko ne sme da vas bije', pa Osma sednica, i saznali smo ko je gospodin koji je sedeo prekoputa i smejao se", rekao je Mićko i dodao da je 1993. ili 1994. imao prilike da upoznao lidera radikala Vojislava Šešelja koji mu je rekao da je dobro to što Indeksovci rade, ali da njega baš nisu skinuli.

Od političara je imao kontakt još sa liderima koalicije Zajedno tokom protesta 1996. i 1997. kada je radio "Indeksov dnevnik". Tada je, kako kaže, Vuk Drašković umeo da ga mune po rebrima i kaže: "Udri po meni još jače". "Voleo je da bude žrtva, kao i ovaj danas", primetio je Mićko, ali ne veruje da bi mu sadašnji premijer rekao: "Udri po meni još jače".
Mićko kaže da nikada nije sedeo i skidao političare, već su se oni sami nametnuli. "Jednostavno mi izađe taj glas i manir. Kada pogledaš koga sam kada predstavljao, uvek su to oni koji su bili najeksponiraniji", navodi on i podseća da je imitirao Miloševića, opozicione lidere devedesetih, pa Vojislava Koštunicu, ali da je sa Borisom Tadićem imao rupu.
"On je za mene bio ljuštura marketinška, nije iza njega dovoljno stajalo materijala da ga manirom dočaram", objašnjava Mićko.

On kaže i da zbog svoji imitacija nikada nije imao problema u smislu da ga je neko hapsio ili tukao, ali da je redovno bio uskraćen za najširi auditorijum, tj. da bi se udarni termin na nacionalnoj televiziji uvek nekako izmigolji, i to ne toliko zbog ljudi na vlasti, koliko zbog onih oko njih.
"Dušebrižnici su gori od onih o kojima bi se tu radilo. Oni će sprečavati i stvari koje možda ne bi bile za sprečavanje", smatra Mićko.

Osvrćući se na svoju TV emisiju "Lekoviti šou", on kaže da taj projekat nije bio dovoljno gledan, a ni dovoljno promovisan, možda baš zato što se u svakoj epizodi pojavljuje lik koji glasom i manirima podseća na premijera Aleksandra Vučića. Mićko kaže da mu je zato bilo važno da se sve epizode nađu na Jutjubu, gde danas može svako da ih pogleda.