(VIDEO) NAJROMANTIČNIJI HOTEL NA SVETU: Ovo su nezaboravni momenti glamuroznog Rica

Na poslednjem spratu čuvenog hotela "Ric" u Parizu jutros je izbio požar. Ovaj četvorospratni hotel trebalo je da bude ponovo otvoren krajem ove godine. Omiljeni hotel Čarlija Čaplina, Koko Šanel i Ernesta Hemingveja, a poznat je i kao mesto gde su britanska princeza Dajana i Dodi Fajed večerali neposredno pre nego što su doživeli fatalnu saobraćajnu nesreću 1997. godine.

Zajedno sa glavnim kuvarom, čuvenim Ogistom Eskofjeom, počeo je u novom hotelu da polako menja evropske navike. Zagovarao je da hrana mora da bude isto toliko atraktivna koliko i ukusna, prvi je uveo muziku tokom večere i osmislio pravila kojih se osoblje ovog hotela njemu u čast i danas pridržava: “Vidi sve bez zagledanja. Čuj sve bez slušanja. Budi uslužan bez servilnosti. Predvidi bez drskosti. Ako se gost žali na hranu ili vino, odmah zameni drugim, bez ikakvih pitanja.” Ric je prvi upotrebio rečenicu: Gost je uvek u pravu. Sezar Ric bio je pionir modernog hotelijerstva. Ric je bio prvi hotel u Evropi koji je obezbedio toalete, električno osvetljenje i telefon u svim sobama. Svojim gostima je, kao neka palata iz bajke, dopuštao nezamislive stvari i ispunjavao ekstravagantne prohteve.

Glamurozna markiza Kasati ostala je upamćena po tome da je u svom apartmanu držala dva geparda, dok je okolo šetala noseći drogiranog pitona oko vrata za kog je hotel obezbeđivao žive zečeve.

Jedan od retkih kome se ovaj izuzetni hotel nije dopadao bio je Oskar Vajld koji je zamerio da su liftovi suviše brzi i da je osvetljenje koje hotel ima sasvim nepotrebno. “Zamorno i ružno svetlo dovoljno je jako da ti uništi oči, a pored kreveta nema ni sveće ni lampe za čitanje? I ko uopšte želi da u sobi ima umivaonik? Ja ne. Sakrijte to. Više volim da zazvonim da mi se voda donese kada mi je potrebna:”

Za Marsela Prusta Ric je bio Raj i duhovni dom. Poslednje reči koje je izgovorio i poslednje što je poželeo takođe je bilo vezano za Ric. Ležeći na samrtničkoj postelji, poslao je svog šofera Odilona u hotel po flašu omiljenog piva, koje su u hotelskom baru uvek za njega čuvali na ledu. Plašio se da Odilon neće stići da mu ispuni još ovu želju ali je stigao. Otpijajući poslednje gutljaje piva, Prust je izgovorio i svoje poslednje reči: “Hvala ti, dragi Odilone, što si mi doneo pivo iz Rica”.

Modna dizajnerka Koko Šanel umrla je u 88. godini u hotelu Ric u Parizu, 10. januara 1971. godine. U tom hotelu živela je 30 godina. Nije imala decu, niti se udavala. Modna kompanija koju je osnovala postala je jedna od najvećih na svetu. Još jedna ikona stila, princeza Dajana, neposredno pre pogibije je boravila u ovom hotelu. Odatle je otišla na poslednju vožnju, 31.8.1997.

Tokom nemačke okupacije hotel je zadržao glamur – oružje je moralo da se ostavlja u kućici ispred hotela, uniforme su bile zabranjene, a niži oficiri nisu mogli da uđu. Ric je ostao neutralan. Nemci su se ponašali kao gosti, iako su sebi propisali popust od 90% i proglasili se “gostima francuskog naroda”. A dok se na Ajfelovoj kuli vijorila svastika, osoblje Rica ponašalo se kao da se ništa ne događa.

U to vreme najvažniji gost Rica bio je Herman Gering koji je zauzimao najluksuzniji Carski apartman, koji gleda na Trg Vandom i to na njegov centralni deo – obelisk sa spomenikom Napoleonu na vrhu. Ovaj luksuzni apartman u ampir stilu čuva i jednu tajnu: jedna od soba nameštena je kao rekonstrukcija sobe Marije Antoanete u Versaju. Herman Gering je, prema svedočenju osoblja, u tom apartmanu iskazivao svu svoju dekadenciju. U ormarima je visila svilena odeća i bunde od hermelina i vizona, nosio je sandale optočene draguljima a u apartman su na procenu donošena umetnička dela otimana od pariskih Jevreja. Gering se, prema svedočenju osoblja, šminkao i polivao egzotičnim parfemima, a pored fotelje je držao dve kristalne posude – u jednoj su stajale tablete morfijuma a u drugoj razno drago kamenje. Voleo je da pleše obučen u svilu i krzna.

Američki pisac i ratni dopisnik Ernest Hemingvej 1944. godine "oslobodio" je hotel "Ric" u Parizu.

Čuveni pisac je voleo da kaže: "Kada sanjam o životu posle smrti, sve se uvek dešava u pariskom 'Ricu'". Na dan oslobođenja Pariza, Hemingvej je u uniformi ratnog dopisnika, naoružan mitraljezom i u društvu grupe članova Pokreta otpora, džipom stigao na trg Vandom.

Upao je u zgradu i uzviknuo da je došao da "lično oslobodi" hotel, koji su u junu 1940. zauzeli nacisti i u kome su stanovali visoki nemački oficiri, povremeno i Gering i Gebels.

Prema rečima piščevog brata Lestera Hemingveja, on je zatim sa svojim ljudima pretražio hotelske podrume, "zarobio dvojicu ljudi i zaplenio odlične zalihe konjaka". Na višim spratovima i krovu nisu pronašli ništa osim zastava koje su probušili mecima.

Hemingvej je u Pariz stigao nakon odlaska Nemaca i brzo se vratio predratnoj navici da u baru "Rica" naručuje draj martini dok se ne sruši od pijanstva. Kada su se 25. avgusta približili glavnom gradu Francuske, Hemingvej je zapisao: "Grlo mi se čudno steglo. A bilo je vreme da obrišem svoj durbin jer, tamo, sada, ispod nas, siv i još uvek lep, prostirao se grad koji volim najviše na svetu."

Sofija Loren je izjavila da je hotel Ric “najromantičniji hotel na svetu, u kome žena zaista oseća da je muškarac voli jer je doveo baš tu”.

Dajana, princeza od Velsa bila je prva supruga princa Čarlsa, najstarijeg sina i prestolonaslednika kraljice Elizabete II. Rođena je u malo poznatoj, staroj grofovskoj porodici, kao treća ćerka grofa Džona Spensera. Za princa Čarlsa se udala 29. jula 1981. godine u katedrali svetog Pavla u Londonu.

Kraljevski brak počeo je da se raspada već krajem 1980-ih. Čarls je oživeo svoju staru, predbračnu ljubavnu vezu sa Kamilom Parker, a kao odgovor na njegovo neverstvo, Dajana je započela romansu sa svojim instruktorom jahanja, Džejmsom Hjuitom. Princ i princeza od Velsa prestali su da žive zajedno.

31. augusta 1997. godine, Dajana i njen ljubavnik, Dodi al-Fajed, napustili su pariski hotel Ric dvadeset minuta nakon ponoći i vraćali se u svoj apartman. Nijedan od četiri putnika u automobilu nije stavio pojas. Vozeći velikom brzinom u želji da izmaknu paparacima, vozač Henri Pol je izgubio kontrolu nad vozilom i udario u trinaesti stub tunela. Henri i Dodi su poginuli na mestu nesreće.